Мајстори барока – Георг Филип Телеман

Рођен 1681. године, Телеман је већ у раном детињству показао завидан музички таленат али његови родитељи нису желели да му омогуће музичко образовање, будући да у то време музика није било исплативо занимање..Ипак, Телеман је почео сам да се образује и врло брзо је савладао компоновање, као и свирање неколико инструмената као што су виолина, флаута, обоа, виола да гамба и чембало. Године 1701. уписао је студије права на Универзитету у Лајпцигу, али недуго потом је одустао и окренуо се свом правом позиву - музици. Тако је Лајпциг постао полазна тачка у развоју Телеманове каријере. У овом граду је прво деловао као помоћник оргуљашу Јохану Кунауу у Цркви Светог Томе, а потом добија и место оргуљаша при Универзитетској капели. Такође, реорганизовао је студентско музичко друштво Колегијум музикум, у аматерски оркестар са којим је активно приређивао концерте, а затим је постао и директор Лајпцишке oпере, за коју је и компоновао.

Његово следеће намештење било је на кнежевском двору Јохана Вилхелма од Саксоније у Ајзенаху, где je прво радио као као концерт мајстор, а затим и капелмајстор. Ту је остао до 1712. године, након чега одлази у Франкфурт. 

Све поменуте обавезе су обухватале свирање, дириговање и компоновање, и на тај начин су му пружиле широк спектар вештина и практично искуство који су били од великог значаја у његовим даљим музичким активностима. У Франкфурту Телеман је вршио функцију музичког директора две цркве - Фрањевачке цркве и Цркве Свете Катарине, у којима су његова задужења била да подучава музику, руководи хором и пише дела за разне пригоде. Франкфурт је у то време био врло развијен трговачки град, те је Телеман, видевши прилику, од 1715. године почео да објављује своја дела која су га прославила не само у Немачкој, већ и у иностранству. У овом граду остао је до 1721. године, а потом одлази у Хамбург где је делао као музички директор, а такође је био активан и у Хамбуршкој oпери.

Телеман је иза себе оставио преко 50 опуса инструменталних и вокално-инструменталних дела. Сматрајући да је битно за композитора да буде у току са водећим стиловима свога доба, у својим композицијама је асимиловао различите утицаје - не само немачког, већ и француског, италијанског, пољског и енглеског стила, и успешно их интегрисао у своја дела успевајући тако да створи аутентичан музички стил.

У вечерашњој емисији слушаћете циклус од шест соната за соло виолину уз пратњу чембала, који је Телеман објавио 1715. године у Франкфурту.

Сонате су конципиране у четири става и формално варирају између сонате да кјеза и свите. Поједини ставови носе имена плесова, као што су: алеманда, сарабанда, куранта, жига, док су карактеристике самих ставова задржане из сонате да кјеза: први став је свечаног карактера, затим следи други брзи став, мелодични трећи став и на крају живахно финале. У лаганијим ставовима у главном фокусу је солистичка деоница виолине која долази до изражаја својим богатим орнаментацијама.

Ауторка: Саша Тошковић