Музика Георга Бенде
У овој години имаћете прилику да на таласима Трећег програма Радио Београда пратите три циклуса којима ћемо обележити јубилеј 300. година од рођења Георга Бенде, немачког композитора чешког порекла. У току јануарског циклуса представићемо жанровски распон Бендиног богатог опуса.
Рођен 30. јуна 1722. године у Старим Бенаткама у Чешкој, од оца чешког композитора Јана Јиржија Бенде, Георг Бенда је, након похађања језуитске школе, заједно са својим родитељима и братом емигрирао у Пруску, где је радио као виолиниста у дворском оркестру. Од 1750, његова каријера била је чврсто везана за двор војводства Саксен-Гота, у туриншком граду Гота у централној Немачкој.
Клавирска музика и песма, односно лид, нека су од главних поља деловања Бенде, по којима је био препознат као водећи композитор осећајног, емпфиндзамер стила. Инспирисан колекцијама Карла Филипа Емануела Баха, Бенда је током осамдесетих година 18. века објавио шест свезака Збирке разноврсних клавирских комада за искусне и неискусне извођаче, која је од друге свеске, поред композиција за клавир обиловала и песмама. Сопранисткиња Ема Киркби, тенор Руфус Милер и пијаниста Тимоти Робертс начинили су и извели избор композиција из ове збирке, који ћемо емитовати. Први део њиховог избора започиње песмама Ти, лепа плава девојко и Недостајеш ми, сонатином број 21 у Еф-дуру, песмом Венери, наставља се кантатом за сопран Кефал и Аурора, која се базира на Овидијевој приповести о богињи свитања, а заокружују га још две сонатине, четири песме и аријета на митолошке теме. Други део избора започиње троставачном Сонатом број 9 у а-молу, а обухвата и аријету и шест песама, које илуструју распон тема у Бендином опусу лида, од љубавне тематике, преко здравица, до пародирања италијанске опере. Песме се у овом извођењу смењују са клавирским комадима, које Бенда непретенциозно насловљава рондом и сонатином, а који такође илуструју распон од едукативних студија до софистицираних карактерних комада.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредница
Сања Куњадић
Коментари