XX век – Мортон Фелдман

Овај уметник, рођен 1926. године, истраживао је импровизационе технике и нестандардне типове нотације, као и тонску боју што га је одвело ка стварању специфичног стила у којем је драматургија дела исткана од деликатних и динамички изузетно тихих момената. Сарадња са Џоном Кејџом, као и са авангардним сликарима као што су Џексон Полок и Марк Ротко, утицале су на његово напуштање традиционалне музичке естетике и формирање интуитивнијег приступа стварању структуре, што је укључивало и знатније интерпретативне слободе које су дате извођачима. Током седамдесетих година прошлог века, његова музичка доктрина која је подразумевала непомичност, одсуство драматичне реторике и кретање по ниским динамичким нивоима, достигла је пуну зрелост.

Фелдман је живео и радио у Њујорку готово током читаве каријере. Године 1973, наследио је Едгара Вареза на месту шефа Катедре за композицију на Универзитету државе Њујорк у Бафалу где је остао до своје смрти 1987. године.

Композиција Коптско светло коју ћете слушати вечерас, настала је само две године раније, а по речима аутора, инспирацију за њен настанак пронашао је у коптским тканинама, изложеним у Лувру. Технички, Фелдман се фокусирао на постизање ефекта "педала" у оркестру, континуираног тока који се стално варира. У партитури, сваки инструмент има деоницу која се разликује од свих других и никада два инструмента не свирају исти материал. Али, пажљивијим слушањем, приметиће се образац, иако он стално измиче, остављајући утисак посматрања густог ткања у пригушеном светлу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић