Читај ми!

Жене у музици – Камила Колчински

У вечерашњој емисији чућете како Камила Колчински диригује дела Антоњина Дворжака и Александра Глазунова.

Рођена 25. децембра 1937. године у Москви, у породици јеврејског порекла, Камила Колчински је на Конзерваторијуму у родном граду похађала студије виолине, теорије и композиције. Докторски програм дириговања завршила је на Конзерваторијуму у тадашњем Лењинграду, у класи славног Иље Мусина, а 1964. и 1966. одликована је специјаним наградама на Државном такмичењу за младе диригенате у Баљшој театру. Упркос увреженом мишљењу какво је владало у Совјетском Савезу „да дириговање није професија за жене", Камила Колчински је први посао добила већ 1965. године, доказавши да и жене могу да буду веома успешне у овој области. Своју наклоност ка дириговању, једном приликом је сликовито описала речима „Уткати душу и осећања у музику, то може само диригент!"

Редовно је наступала са оркестром Баљшој театра, Националним државним оркестром Совјетског Савеза, Московском филхармонијом, а била је честа гошћа и других ансамбала. Међутим, њена слава у Русији била је кратког века, пошто су преовладале предрасуде у тамошњем музичком свету - да је жена и да је Јеврејка - те је била принуђена да напусти земљу. Преломна тачка за ову одлуку, како истичу биографи, била је када је Руски државни концертни одбор одбио, у њено име, да наступи на једном европском фестивалу, истичући да је болесна.

Године 1976. Камила Колчински је напустила Русију и боравила је у Европи где је имала веома запажене наступе са Лондонском филхармонијом, Симфонијским оркестром Северно-немачког радија из Хамбурга, Симфонијским оркестром Шведског радија, Симфонијским оркестром Пољског радија, Филхармонијом из Лијежа и другим важним ансамблима. Била је стална гошћа Првог аустријског камерног оркестра из Беча, као и Симфонијског оркестра из Гватемале. Према речима критичара магазина Грамофон „Камила Колчински је била једна од ретких Рускиња које су се охрабриле и направиле успешну међународну диригентску каријеру".

Поред наступа са ансамблима, Камила Колчински је имала и активну педагошку каријеру у бројним музичких школама и Конзерваторијумима, где је ђаке и студенте подучавала свирању на виолини, дириговању и теорији музике. Радила је као музички директор и шеф-диригент Симфонијског оркестра и Опере Калифорнијског Универзитета у Санта Барбари, као и почасна диригенткиња Симфонијског оркестра Санта Барбаре. Као гостујућа педагошкиња радила је на Конзерваторијумима у скандинавским градовима Ослу, Драмену, Лунду, као и у Швајцарској - на Мењухиновој летњој музичкој академији.

У зрелим годинама радила је као гостујућа диригенткиња и професорка у Њујорку, на Menhattan School of Music. Године 2015. добила је титулу диригента емеритуса, а током сарадње са Оркестром младих Голден Стате, која је трајала више од две деценије, Камила Колчински имала је велики утицај на младе музичаре, охрабривала их је и помагала у промовисању њихових каријера. Како истичу биографи, у знак великог поштовања према Камили Колчински, Симфонијета Оркестар преименовао је свој назив у Оркестар Камиле Колчински. Преминула је 16. фебруара 2016. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво