Дух, душа и материјални свет – говоре Д. Вуксановић, Ч. Копривица и С. Благојевић

Дивна Вуксановић проблематизује концепт такозваног „новог материјализма" (емпиризма) који коинцидира са пост-хуманизмом и добом „нове нормалности". Наиме, повратак материји подразумева специфичан однос према материјализму, као онтологији (метафизици) која укида дијалектику и дуализме: људско-нељудско, природно-културно и сличне, у корист флексибилних структура које су полу-органске, полу-машинске; дакле, једна сасвим нарочита телесност. Такође ће бити речи о стварности (друштвеној, био-етичкој, био-политичкој, теолошкој, феминистичкој) која пада на страну објекта, одакле потичу афекције, које су некада приписиване ентитету „душе".

* * *

Иако амбиција да се успостави појмовни поредак који би важио универзално и трајно може деловази узалудно, Часлав Копривица настоји да покаже да би прихватање такве претпоставке водило закључку да су сви појмови, а тиме и све културе, контигентни. Уколико темељни појмови антике (биће, дух, душа, твар и тако даље) имају неки надидиоматски смисао, онда би употреба тих речи била једва подложна културном релативизовању; у супротном - носећи појмови европске филозофске традиције били би сведени на пуку етно-културалну особеност. Међутим, традиција покушаја именовања, поимања, оприсутњења интелигибилних општости повратно је постала саставни део и препознатљива одлика управо грчко-европског културног идиома.

* * *

Упркос потпуном епохалном недостатку интереса за теме душе и духа, који није без основа у стварном режиму одрживости стања ствари, па чак и упркос изобличењу њиховог представљања као псеудотелесних или имагинарних семантичких ентитета, Станко Благојевић преиспитује могућности њиховог поновног преузимања у појмовни регистар и савременог промишљања о њима. Основна тврдња је да душа и дух представљају естетички начин говора о појму у несводивом и непостављивом виду. На првенствено платонистичком трагу, поставља се питање одакле уопште подразумевана принудност процеса редукције, односно његова објективност у савременим облицима отуђења, те откуда могућност прелома и новог начина посматрања душе, духа и тела као обухватнијег и истовремено строже профилисаног од претходних.

Снимак је забележен 25. септембра у старој напуштеној школи у селу Љуљаци.
Уредница емисије Тања Мијовић.