Мајстори барока

Рођен 1689. у Тионвилу, овај француски композитор се са породицом преселио у Мец, око 1700. године, где је стекао прва музичка знања од Валета де Монтињија, уваженог композитора мотета. Са њим је Боамортје око 1713. године одлази у Перпињан, где је у почетку радио као сакупљач пореза за краљевску контролу дувана. Оженио се са Мари Валет, ћерком богатог златара и рођаком свог учитеља, и њих двоје се 1724. године селе у Париз, где Боамортје започиње своју врло плодну композиторску каријеру. Био је један од ретких музичара који је живео од свог рада и није деловао под покровитељством мецена. Радио је као диригент на вашарима и издавао је своје композиције које су привлачиле велику пажњу, а њему су временом донеле богатство. Дела која је Боамортје писао била су намењена грађанском сталежу за кућно музицирање, јер је сматрао да је то место на којем може да заради новац. У том смислу, музика коју је стварао се уклапала у ту другачију, тржишну парадигму: била је пријемчива, не превише технички захтевна и прилагођена било којем инструментаријуму. 

Боамортјеов опус броји више од 100 дела, и поред инструменталне музике која је имала предност у његовом стваралаштву, писао је и кантате, мотете, опере и балете. Такође је био и добар флаутиста, те је за овај инструмент написао велики број камерних композиција у најразличитијим комбинацијама.

Слушаћете избор соната за флауту и чембало из опуса 91 Жозефа Бодена де Боамортјеа, које је композитор објавио 1742. године. Публикација је необична по томе што обухвата комплетно реализовану деоницу чембала, пракса која је била ретка у том периоду, а флаута и чембало су идиоматски третирани, те је подједнака важност дата сваком инструменту. Овај представник француског барока, у свој музички језик је имплементирао и елементе италијанског стила, а његове композиције се одликују једноставном техником и профилисаним изразом.

Ауторка: Саша Тошковић