Студије и огледи
Александар Молнар: Романтика у дискурсу немачке истористичке социологије
У емисији Студије и огледи, од понедељка, 20. до петка, 24. децембра, можете слушати текст Александра Молнара „Романтика у дискурсу немачке истористичке социологије” из нове Молнарове књиге коју ће почетком наредне године објавити новосадска издавачка кућа „Visio Mundi Science”.
У својој детаљној анализи ове интригантне теме, аутор између осталог наводи да је Карл Манхајм из свог раног бављења романтиком понео три битна закључка: да је она реактивна духовна творевина која врхуни у историзму; да је преовлађујуће конзервативна иако се на неке чудне начине отвара и за револуционарне импулсе; као и да је њено упориште у „друштвено изолованој интелигенцији". Последњи став ће у Манхајмовој књизи Идеологија и утопија постати универзални аргумент у прилог елементарном ослобађању свега оног што је „духовно" од интересне укорењености у поларизовану друштвену реалност, те су романтичари за њега постали само група интелектуалаца која од реалности „бежи у прошлост", „спиритуализује" своју постојећу ситуацију и у сваком случају нема ничег заједничког са социјалистичким интелектуалцима, за које „још не постоји расцеп између духовне и друштвене повезаности". Како Молнар истиче, упркос томе што је Дилтаја перципирао као отвореног романтичара, Манхајм се вратио на његову позицију у третирању романтичара као немачке „генерације", која је заправо у одређеном раздобљу свог живота створила један покрет и заговарала (просветитељству супротстављене) идеје, да би затим нестала и препустила место историзму у социолошки једино релевантном сукобу – са француским позитивизмом.
Текст
је читао Александар
Божовић.
Уредница
Оливера Нушић.
Коментари