Уметност интерпретације – Ђерђ Цифра

Имена ове двојице уметника готово су нераскидиво везана – обојица су били Мађари који су највећи део живота провели изван домовине, али и што је још значајније, обојица припадају истој, непрекинутој пијанисткичкој школи, захваљујући Иштвану Томану, омиљеном Листовом ученику који је био и учитељ Ђерђу Цифри. Цифра је тако, посредно, постао наследник Листа и један од највећих интерпретатора његове музике у 20. веку.

Рођен 1921. године у сиромашној породици у Будимпешти, Ђерђ Цифра је одрастао у миљеу кабареа и циркуса, а клавир је учио сам или гледајући своју сестру како вежба. Године 1930. уписао је академију „Франц Лист" где је студирао код Ерна Дохнањија, под чијим окриљем је остао до 1941. када је мобилисан како би учествовао у Другом светском рату. Након заробљеништва и повратка у домовину, радио је као џез пијаниста, а након неупешног покушаја пребега на Запад, био је и осуђен на тешку робију од 1950. до 1953. године. Његов наредни покушај бекства био је успешан и од 1956. године настанио се са породицом у Паризу где је освојио публику својим интерпретацијама управо музике Франца Листа.

Критичаре је његов виртуозитет, свирање на ивици замисливих брзина фасцинирало и збуњивало, опчињавало и одбијало у исти мах. Његово свирање описивано је као комбинација „прецизности метронома са електричним пражњењем грома". У сваком погледу овакав темперамент је одговарао Листовим виртоузним делима тако да данас влада мишљење да је снимак Мефисто валцера број 1 Ђерђа Цифре најбољи икада направљен у којем се може чути „ђаволски темеперамент комбинован са лирским рафинманом" који недостаје рецентнијим интерпретацијама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић