XX Век – Алвин Лусије

Овај амерички композитор експерименталне и електронске музике, посветио је живот истраживању акустичких феномена и слушне перцепције. Његово стваралаштво је било прожето готово научним приступом проучавања физичких својстава звука, те је у својим композицијама или звучним инсталацијама истраживао резонантност простора, саодношења различитих тонских висина, као и простирање звука у различитим физичким окружењима.

Рођен 1931. године, Лусије је студирао композицију на универзитету Јејл, а педесетих година учио је са Лукасом Фосом и Ароном Копландом у Танглвуду. Захваљујући Фулбрајтовој стипендији отишао је потом у Рим, где се спријатељио са Фредериком Ржевским, те открио читав нови музички и звучни свет који су представљали радови Џона Кејџа, Мерса Канингема и Дејвида Тјудора. По повратку у Њујорк, повезао се са Гордоном Мамом, Робертом Ешлијем и Дејвидом Берманом, формирајући Соник Артс Јунион, музички колектив посвећен презентацији и извођењу музике његових чланова.

Један од пресудних тренутака у Лусијевом животу био је сусрет са Едмондом Дуаном, физичарем који се бавио проучавањем мождане електричне активности. Захваљујући сарадњи са овим научником Лусије је 1965. реализовао композицију „Музика за соло извођача" у којој је извођач седео са сензорима прикаченим на чело, са затвореним очима, док су таласи које је бележио инструмент били појачавани и усмеравани на звучнике, чије су вибрације изазивале звук на удараљкама постављеним испред њих. Од тог тренутка, Лусије је у потуности напустио традиционалан приступ музици и музичком делу као звучној слици, са драматичним наративом који би требало да истражи или изазове одређену емоцију, већ се окренуо истраживању „неоткривених звучних територија", експериментишући са свим елементима звука и акустуке.

У једном од својих најпознатијих радова, под називом „Седим у соби" из 1969, изговорени текст се изнова понавља на снимку и поново бележи, али репетиције постају све више и више изобличене одзвуком и преклапањем слојева, док се дело не претвори у масиван звучни блок аликвота и шумова.

Лусије је 1968. године постао предавач на Веслијен универзитету у Конектикату, где је радио све до 2011, истовремено настављајући да ствара инструметална и електроакустичка дела за водеће америчке експерименталне саставе као што су Bang on a Can, Alter Ego, ICE и многе друге.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић