Оперска сезона Еурорадија 2021-2022

Либрето за ову трочину оперу Умберта Ђордана написао је Артуро Колаути, а заснован је на истоименом комаду Викторијена Сардуа. Премијерно је изведена у Лирском театру у Милану 1898, када је дириговао сам аутор, а насловну улогу тумачила је Џема Белинчони, а Ерико Карузо је наступио у улози Лориса Ипанова.
Радња прати принцезу Федору Ромазов која треба да се уда за грофа Владимира Андрејевича, капетана царске гарде, незнајући да јој је неверан. Први чин се дешава у његовој кући у Санкт Петербургу, а слуге знају да он планира да ожени Федору како би повратио своје уништено богатство. Појављује се Федора, очекујући да ће га видети, али га затиче на носилима, смртно рањеног. Полицијски инспектор Греч испитује сведоке: кочијаша Чирила који је чуо два пуцња, дипломату де Сирјеа који је пратио трагове крви које су га довеле до грофовог тела и слугу Дмитрија, који се сећа писма које је пристигло, али га је потом уклонио непознати посетилац. Био је то заправо гроф Лорис Ипанов, који је одмах побегао из земље. Федора се заклиње да ће га извести пред лице правде као Владимировог убицу.
Позива га на забаву код ње у кући, са намером да га разоткрије пред другим гостима. Међу њима се налазе и де Сирје и грофица Олга Сукарев, са којом је дошао и пољски пијаниста Болеслав Лазински, који тврди да је Шопенов нећак. Де Сирје задиркује Оглу песмом о руској жени, а она му узвраћа песмом о париском мушкарцу. Лорис се појављује са Федором, али га његов пријатељ Боров упозорава да обрати пажњу на домаћицу и да буде опрезан. Али, Лорис то не прихвата, јер се већ заљубио у Федору. Док јој се удварао, био је убеђен да му она узвраћа истим емоцијама. У позадини пољски пијаниста свира ноктурно, а Федора успева да извуче признање од Лориса да је напустио Русију како избегао казну због убиства мушкарца. Обећава јој да ће јој испричати целу причу када гости оду. У међувремену де Сирје чита обавештење о покушају убиства цара, након чега се гости полако разилазе. Федора обавештава полицијског инспектора Греча о Лорисовом признању, те он поставља своје људе у башту наређујући им да ухапсе Лориса по изласку из куће. Појављује се Лорис, који открива Федори како је био у браку са младом, сиромашном, сада покојном девојком, и то против воље своје мајке. У међувремену је открио да његова жена има љубавника, јер је често добијала љубавна писма и то од Владимира Андрејевича. У тим писмима, Андрејевич је помињао будући брак са Федором, убеђујући је да то неће утицати на њихову везу. Као доказ, Лорис Федори даје једно од писама, а она запрепашћена и понижена моли Лориса да остане са њом то вече. Чин се завршава њиховим љубавним дуетом.
У трећем, завршном чину, Лорис и Федора су срећно заљубљени и живе заједно у планинама у околини Берна. Са њима је и Олга, која је почела да се бави бициклизмом и пева о томе. Долази де Сирје са узнемирујућим вестима. Наиме, пошто је Федора рекла на забави инспектору ко је убица, ове вести су дошле до оца Владимира Андрејевича, који је ухапсио Лорисовог брата и удавио га. А након што је сазнала ове вести, њихова мајка је умрла од туге. Де Серју и Олга одлазе, а Федора се труди да ове вести сакрије од Лориса. Долази поштар са писмом од Борова у вези са овим догађајима. Федора признаје да је одговорна за потоња дешавања и моли Лориса да јој опрости. Он је проклиње, а Федора пије отров и умире на рукама свог вољеног.

Уредница: Јелена Дамјановић