Уметност интерпретације - Ерве Нике
Овај уметник данас важи за једну од најинвентивнијих музичких личности на европској сцени, која је својим залагањем осветлила дуго заборављене странице музичке историје Француске, али и Европе.
Рођен 1957. године у Абвилу, на северу Француске, завршио је студије чембала, композиције, дириговања и певања. Године 1980, постао је хоровођа Националне опере у Паризу, а средином осамдесетих година и члан ансамбла „Цветајуће уметности" који је основао Вилијам Кристи. Инспирисан радом у овом ансамблу, 1987. године основао је и сопствени састав који свира на оригиналним инструментима, „Le Consert Spirituel" и са којим је иницијално интерпретирао, пре свега, велике француске мотете из 17. и 18. века. Током више од тридесет година постојања, овај ансамбл је поставио високе интерпретативне стандарде, постајући један од најугледнијих извођача барокног репетоара. Овакав статус Нике и његов ансамбл су стекли захваљујући темељном и продубљеном проучавању дела која изводе, не занемарујући и најситније аспекте историјског и естетског контекста у којем је дело настало. Увид који су стекли оваким приступом, довео је до постепеног ширења њиховог репертоарског спектра - наиме, инсистирајући на континуитету у музичкој историји Француске, Ерве Нике и његов ансамбл су почели да истражују и композиције из 19. и почетка 20. века, откривајући нека дуго заборављена дела. Ови напори су интензивиранији након 2009. година када је основана фондација Палацето Бру Зане, центар за француску музику из епохе романтизма чије се седиште налази у венецијанској палати са краја 17. века, по којој је ова институција и добила име. Захваљујући њиховим заједничким напорима, поново су се на репертоарима нашли реквијеми Керубинија и Плантада, дела Орација Беневола, Шарл-Симона Катела и многих других.
Осим са ансамблом „Le Consert Spirituel", Ерве Нике наступа и као гостујући диригент Филхармоније из Брисела и Хора Фламанског радија. Под његовим руководством, ови ансамбли су посвећени извођењу и снимању кантата које су биле написане за угледну „Римску награду", као и објављивању до сада дискографски незабележених опера. Из ове едиције требало би издвојити дела Камија Сен Санса, Клода Дебисија, Гистава Шарпантјеа, али и мало познатог Макса Долона, компонована за овај угледни конкурс, као и опере „Острво снова" Рејналда Хана, „Краљица Кипра" Фроментала Алевија и друге. За свој велики допринос француској култури, Ерве Нике је награђен „Националним орденом за заслуге у области уметности и књжевности".
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари