Светске музичке позорнице

Када је Јаначек маја 1916. године у Лидовим новинама, најстаријем чешком дневном листу у којем је и сам био сарадник, прочитао песме обухваћене називом Из пера самоуког писца, које говоре о сеоском момку који су заљубио у младу Ромкињу Жофку и одлучио да напусти своју породицу и оде са њом, композитор је одмах пронашао инспирацију за свој циклус, који је, упоредо радећи и на другим партитурама, писао до 1919. године. Како истичу извори, са овим „дневником у стиховима" Јаначек се донекле и идентификовао, имајући у виду чињеницу да је 1917. године упознао Камилу Стослову, а тај први сусрет који је оставио снажан емотивни утисак на њега послужиће му као инспирација и за бројна остварења која је писао у позној фази стваралаштва. Иако је Стослова била чак четири деценије млађа од Јаначека, и упркос томе да су обоје били у браку, славни чешки композитор никада није крио да је овом женом од првог дана познанства био фасциниран. У једном писму јој је то и нагласио: „... ти си млада Циганка у Дневнику онога који је нестао и то је главни разлог због којег ово дело обојено мистеријом има толико емоционалне ватре и узбуђења... Чак и ако бисмо се спојили, од толико страсти и ватре обоје бисмо се претворили у пепео... Ти си моја Жофка... Жофка са дететом у наручју, а ја трчим за тобом", речи су Леоша Јаначека.

Дело је премијерно изведено 18. априла 1921. године у Театру Редута у Брну, а том приликом су наступили: Карел Завжел, тенор, Лудмила Квапилова-Кудлачкова, алт, док је клавирски парт интерпретирао чешки пијаниста, диригент и композитор Бжетислав Бакала, који је у том периоду био Јаначеков студент. Британска премијера дела уприличена је у Вигмор холу у Лондону, 22. октобра 1922. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић