Композитор месеца – Франц Лист

У периоду од 1839. до 1847. године Лист је изградио једну од највећих пијанистичких каријера у историји музике. Један је од првих пијаниста који је напамет изводио репертоар и међу првима је интерпретирао дела из различитих епоха – од Баха до Шопена и то на турнејама које су обухватале све делове европског континента. Чак је и термин реситал увео управо Лист.

Године 1839. вратио се у Мађарску, у којој није боравио још од детињства. У том тренутку био је најпознатији 'живи' Мађар, који је у Мађарској и Европи био популарнији од тадашњих мађарских политичара. У том периоду Лист је обновио интересовање за циганску музику и мађарски фолклор и управо тада је настао циклус клавирских комада под називом Мађарске народне мелодије. Ова дела је потом ревидирао и објавио под именом Мађарске рапсодије, 1851. године. Карактеришу их живописне евокације звукова циганских ансамбала, укључујући ефекте налик цимбалу у десетој рапсодији и честе употребе такозване "циганске" лестиве. Но, замерено му је што је мађарске народне мелодије приписао музици коју су свирали Цигани, а овај проблем је додатно продубио својим тумачењем мађарског фолклора у својој књизи Боемско из 1859. године. Из тог разлога, Лист је створио велики број непријатеља у својој домовини, те рапсодије нису наишле на добар пријем. Модерна тумачења откривају да је Лист заправо инкорпорирао праве мађарске народне мелодије у рапсодије, али оне које је чуо кроз циганске импровизације.

Током година испуњених концертним активностима, Лист је добио велики број награда и титула. Осим тога, како је све више зарађивао, последњих година новац од реситала прослеђивао је у хуманитарне сврхе.

Године 1847. наступао је у Кијеву, где је упознао пољску принцезу Каролину Витгенштајн, која ће постати једна од најзначајних особа до краја његовог живота. Управо она га је убедила да се посвети компоновању, што је значило да треба да одустане од каријере путујућег виртуоза. Након турнеје по Балкану, Турској и Русији тог лета, Лист је свој последњи концерт приредио септембра исте године, када је имао само 35 година.

Наредне године, Лист је прихватио позив руске грофице Марије Павловне да дође у Вајмар, где је остао до 1861. године. Током овог периода, деловао је као диригент на дворским концертима и повремено у позоришту. Држао је приватне часове клавира, а међу његовим ученицима био је и виртуоз Ханс фон Билов, за којег се Листова ћерка Козима удала 1857, да би неколико година касније постала супруга Рихарда Вагнера. Коначно, Лист је у Вајмару имао довољно времена да се посвети компоновању, те је током ових година реаранжирао или написао велики број оркестарских, вокално-инструменталних и хорских дела, на којима заправо почива његова репутација као композитора.

Уредница Јелена Дамјановић