Музика вива
Рострум композитора 2021 – Селекције Србије и Естоније
У Београду је од 12. до 15. октобра ове године одржан 67. Међународни Рострум композитора у организацији Интернационалог савета за музику који делује при Унеску и Радио Београда.
На овом радијском фестивалу и такмичењу савремене музике делегати из 17 националних радиодифузија изабрали су победнике у генералној категорији и у категорији композитора до тридесет година, после заједничког преслушавања 37 композиција које су долазиле из 21 различите земље. Као победник у генералној категорији први пут у историји такмичења изабрано је дело из селекције Србије – композиција Lonesome Skyscraper – Усамљени небодер за оркестар и електронику Иване Огњановић. У млађој категорији највише поена добио је летонски аутор Кристс Аузниекс са композицијом Are One.
Интерна комисија Музичке редакције Трећег програма Радио Београда пријавила ја за Рострум два дела – победничку композицију Lonesome Skyscraper Иване Огњановић и дело D-Madness Лазара Ђорђевића.
Композиција Lonesome Skyscraper инспирисана је судбином највише стамбене зграде изграђене седамдесетих година прошлог века у густо насељеном делу Печуја, која је због грешака у градњи испражњена, и напуштена стајала скоро три деценије, да би коначно 2016. године била срушена и уклоњена. Ово дело за симфонијски оркестар и електронику први пут је изведено 2019. године у Београду, у оквиру концертног циклуса Премијере Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије. Том приликом нашим Симфонијским оркестром дириговао је Јакопо Сипари, док је електронски парт изводила ауторка.
Композиција D-Madness Лазара Ђорђевића, настала као поруџбина виолисте Саше Мирковића, премијерно је изведена на концерту ансамбла Метаморфозис насловљеном Ла Фолија 2019. године. Како аутор каже, идеја је била да прикаже ову безвремену тему у форми варијација, истргнуту из оригиналног контекста и представљену у звучном свету савремене музике и ауторове личне стилистичке оријентације. Кроз дело, тема се трансформише и прилагођава новом окружењу са својом препознатиљивим одликама мелодије, хармоније и ритма. Наслов упућује на тоналну оријантацију композиције ин Де. Хармонски образац теме задржан је у бас линији, док аликвоти који из ње проистичу творе акорде и вертикална сазвучја.
Остварење Лаурија Јоелехта под називом Chant Harmonique написано је за виолу и ансамбл 2020. године. Дубок звук виоле одувек је фасицнирао овог композитора, што је резултирало делом за соло виолу написаним 2014. године за Гарта Нокса. Шест година касније настаје дело Chant Harmonique такође за Гарта Нокса, овог пута уз пратњу ансамбла. Аутор је полазиште пронашао у делу из 2014. које је било засновано на употреби природних флажолета на виоли, и наставио да ескпериментише са аликвотима задржавајући позицију виоле као солистичкиог инструмента. Смена флажолета и сугестивног тембра нижих лага виоле, преноси се у музичко ткиво ансамбла. Дело изводе Гарт Нокс и ансамбл У.
Другу композицију из селекције Естоније As if a River was Singing за клавир и симфонијски оркестар написала је Алисон Крусма. Ово дело из 2020. године инспирисано је током реке, која пролази кроз планинске венце и долине, таму и светлост и на крају постаје бескрајни океан. У њеном константном току, река пева о лепоти, миру и проширењу свог тока. Солистичку деоницу изводи Јохан Рандвере који је био и сарадник на делу. Новинар Тави Харк писао је о овом делу као о концерту који носи носталгију у себи. Задржавајући позицију солисте, Крусма је избегла конвенционални начин изградње форме сменом бржих и споријих делова, контрастима између одсека и томе слично. Гравитација оркестра није усмерена као противтежа солисти, већ као потпора која даје простор и атмосферу око солисте. Дело изводе Јохан Рандвере и Оркестар из Пернуа под управом Каспара Менда.
Уредница емисије Сања Куњадић
Коментари