Музички свет Питера Хелендала
У другој емисију циклуса који приређујемо поводом 300. годишњице рођења Питера Хелендала, слушаћете камерна остварења овог композитора и његовог савременика, Вилијама Бојса
Од 1749. до 1751. године Хелендал је боравио у Лајдену, где је похађао универзитет и покушавао да учврсти своју репутацију у академским круговима љубитеља музике. Често је наступао на јавним коцертима, како у самом Лајдену, тако и у Хагу и Делфту. Ипак, убрзо је морао да се суочи са чињеницом да у Холандији не може да живи од своје музике. Након што је у октобру 1751. одржао последњи концерт у Лајдену, Хелендал је отишао у Лондон. У наредним годинама заузимао је важно место у музичком животу овог града, наступајући у више ансамбала и на јавним концертима које су критичари ценили за најбоље што Лондон нуди љубитељима музике.
Енглески композитор и оргуљаш Вилијам Бојс био је десет година старији Хелендалов савременик. Савременици су у Бојсовом стваралаштву примећивали вешту синтезу традиције енглеске богослужбене музике и модерног италијанског галантног идиома који је доминирао Европом. Велики део своје каријере Бојс је провео као управник музике у лондонској Катедрали Светог Павла, те у његовом опусу доминирају духовна дела, но упркос томе поједине његове световне композиције заузимају истакнуто место у репертоару енглеске инструменталне музике 18. века. Бојсове трио сонате потичу из 1747. године, а одликује их претежно контрапунктска фактура, разноврсна решења циклуса, као и истанчана употреба динамике и експресивних средстава. Тако Соната број 3 у А-дуру садржи фугу на месту другог става, а у њој се издваја и употреба паралелног и истоименог мола у оквиру циклуса, Соната број 4 у ге-молу на месту другог става поседује марш у умереном темпу и терцно сродном тоналитету, Соната број 8 у Ес-дуру, има сичилијану на месту трећег става, док се двоставачна Соната број 12 у Ге-дуру завршава гавотом у истоименом молу.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредница Сања
Куњадић
Коментари