Музички свет Питера Хелендала

Рођен у Ротердаму 1721. године, Хелендал се као деветогодишњак са породицом преселио у Утрехт, где је већ са непуних једанаест година постао оргуљаш парохијске цркве Светог Николе. Након што се 1737. године преселио у Амстердам, захваљујући меценству тамошњих државних службеника имао је прилику да похађа часове музике чувеног италијанског композитора и виолинисте Ђузепа Тартинија у Падови. Године 1743. Хелендал се вратио у Амстердам након што је посетио Италију, што је имало важног утицаја у формирању његовог композиционог идиома, а у наредним годинама истакао се као виолиниста на јавним наступима и као композитор са своја прва два опуса виолинских соната.  

Чувена школа виолине Ђузепа Тартинија, коју је Хелендал похађао, била је активна у Падови почев од 1727. године, а у њу су долазили ученици из читаве Европе, те је била називана и „школом нација". Тартини је своје ученике подучавао и у вештини компоновања, а стандардни курс трајао је две године. На плану извођачке вештине, Тартини је апсолутни примат стављао на владање гудалом, сматрајући да је оно пандан дисању код певача и да је унапређење технике гудала кључно за стилске иновације у виолинизму. На плану компоновања, Тартинијев опус се скоро без остатка смешта у два жанра: концерт за виолину и соната за виолину. Развио је идиосинкратичан мелодијски и хармонски језик, што је, заједно са вештом синтезом експозиционих и виртуозних сегмената, чинило његове композиције лако препознатљивим. Карактеристично је да је Тартини непрестано дорађивао и редиговао своје композиције, тако да је практично немогуће успоставити хронологију или одредити коначне верзије његових партитура.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић