Мајстори барока – Пјетро Локатели

Рођен 1695. године у Бергаму, овај италијански виолиниста и композитор већ са четрнаест година постао је део инструменталног ансамбла Базилике Свете Марије Велике у свом родном граду. Две године касније одлази у Рим, и претпоставља се да је тамо учио код Арканђела Корелија, али и других еминентних музичара који су ту живели и радили. Локатели је своје извођачке вештине усавршавао приређујући често концерте, те је временом постао један од најбољих виолиниста тога доба, који је у знатној мери допринео развоју технике свирања на виолини. Године 1729. долази у Амстердам и одустаје од јавних наступа у корист редовних концерата који су били приређивани за групу богатих љубитеља и покровитеља музике. Управо је у Амстердаму објавио неколико својих дела.

Локатели је најпознатији по својој збирци Уметност виолине која обухвата дванаест виолинских концерата који су издати заједно са двадесет четири виртуозна каприса без пратње, и сматрају се технички најзахтевнијим партитурама намењеним овом инструменту. Готово целокупан опус Локатели је посветио виолини а његова дела карактеришу изузетни извођачки захтеви, стављајући неретко у други план сам музички садржај. Форма у којој је највише стварао биле су сонате и кончерта гроса која, и поред своје виртуозности, показују инвентивност и експресивност мелодије.

Кончерта гроса Пјетра Локателија се највећим делом ослањају на модел који је Арканђело Корели дефинисао са својим опусом 6, иако га је овај млађи италијански мајстор у неким елементима и надмашио. Тако, опус 7 Пјетра Локателија се одликује увођењем елемената нових тековина у музици док у исто време аутор остаје веран традицији. Такође, виртуозна арпеђа, сложени трилери и велики интервалски скокови којима обилују ова кончерта гроса, данас се пореде са техничком бриљантношћу и смелошћу Никола Паганинија.

Ауторка: Саша Тошковић