Читај ми!

Светске музичке позорнице

Репродуковаћемо снимак концерта из серијала Премијум концерти Еурорадија који је одржан 13. маја ове године у Концертној дворани у Копенхагену, а који нам је омогућен захваљујући међународној размени. Наступали су чланови Данског националног симфонијског оркестра под управом Барбаре Ханиган, која се представила и као солисткиња изводећи сопранску деоницу у једночиној опери „Људски глас” Франсиса Пуленка. На овом концерту Барбара Ханиган је одликована наградом Леони Санинг за 2020. годину, највећим музичким признањем у Данској.

Прва тачка на програму била је композиција Метаморфозе, студија за 23 гудача Рихарда Штрауса. Дело је писано у периоду од августа 1944. до марта 1945. године, током последње фазе Другог светског рата, по поруџбини Паула Захера, оснивача и уметничког директора Камерног оркестра из Базела и ансамбла Колегијум Музикум из Цириха. Метаморфозе, студију за 23 гудача премијерно су извели поменути уметници 25. јануара 1946. године, а како указују извори, Штраус је дело дириговао на генералној проби.

У другом делу концерта изведена је једночина опера Људски глас Франсиса Пуленка, у којој Барбара Ханиган наступа као солисткиња, изводећи сопранску деоницу у овом делу.

Пуленк је ово остварење компоновао 1958. године по истоименом комаду Жана Коктоа, који је заједно са француском сопранисткињом Дениз Дувал учествовао у припреми премијере која је уприличена 6. фебруара наредне године у Паризу. Том приликом солистичку деоницу певала је Дениз Дувал, а оркестром је дириговао Жорж Претр, док је сценографију, костиме и режију реализовао Кокто.

Либрето једночине опере Људски глас базира се на причи о последњем телефонском разговору једне жене са својим вољеним, а у чијем је срцу нека друга особа. Током разговора жена открива да је покушала да изврши самоубиство зато што ју је њен вољени напустио.

Извођење овог дела у Концертној дворани у Копенхагену пратила је и видео инсталација.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом