Хилен Фланзбаум: Американизација Холокауста

Хилен Фланзбаум на почетку свог рада указује на чињеницу да је Дневник Ане Франк дуго био најважнији беочуг американизације Холокауста. Први пут је објављен у Америци 1952. године са значајним уредничким интервенцијама. Занимљиво је, међутим, да резултати једног истраживања које је 1996. године спроведено на Универзитету Мичиген показује да је ова књига још увек навођена као претежни извор образовања о Холокаусту. Дневник Ане Франк је био обавезна средњошколска лектира више од половине испитаних студената. И они који нису читали књигу знали су за име Ане Франк и могли су да га повежу са Холокаустом. Адолф Ајхман, Варшавски гето и Дахау нису била имена која су тако доследно повезивана са Холокаустом.

Ауторка, наиме, подсећа да су име и популарност Ане Франк били једнако завидни педесетих година прошлог века. Дневник се продао у близу пет милиона примерака у прве две деценије по штампању; сценски комад, први пут изведен 1955. године, освојио је Пулицерову награду, Награду круга њујоршких критичара и награду Тони за најбољу представу; милиони су видели филм по његовој премијери 1959. године. „С обзиром на те информације увиђа се како моја тврдња да је мало људи посвећивало нарочиту пажњу Холакусту педесетих година прошлог века призива не само пропитивање него и приговоре", пише Фланзбаум. „Очита несагласност моје претпоставке и приговора других људи много нам говори о једном компликованом догађају који савремени научници називају „американизација Холокауста". На једном нивоу израз једноставно групише многе начине на које је Холокауст представљан у америчкој култури; на другом је он политички и теоријски живи песак који поставља све замке постулатима историје, нације и идеологије. У првом случају, када опажамо да Ана Франк педесетих није Ана Франк деведесетих година прошлог века, само понављамо уобичајену представу да се за четрдесет година наше разумевање историје и културе променило. А ипак, испитивање специфичних историјских и културних промена које су пратиле феномен Ане Франк није ни једноставно нити је опште место. Ако су циљеви фондације Ане Франк онда када је основана, педесетих година прошлог века, могли да буду „употреба имена Ане Франк као симбола наде и унапређење разумевања међу групама у атмосфери слободе и наде", онда је јасно да Холокауст педесетих година прошлог века није Холокауст деведесетих година XX века - нити чак Холокауст осамдесетих, када је фондација објавила значајно измењену изјаву о својим циљевима као настојање да се образује о Другом светском рату, нарочито о Холокаусту, те да се обзнане тренутне предрасуде и дискриминација које погађају Јевреје данас. Разлика између те две изјаве о оперативним начелима фондације говори нам колико о променама у америчкој култури – ако не и више – толико и о самом Холокаусту", истиче у свом контроверзном тексту Хилен Фланзбаум.  

Текст је преузет из зборника The Americanization of the Holocaust, који је објављен 1999. године у издању Johns Hopkins University Press-а.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.