Мајстори барока – Хајнрих Бибер: Harmonia artificioso-ariosa

Хајнрих Бибер је рођен 1644. године, међутим о његовом образовању се мало зна. Наиме, сматра се да је виолину учио у Бечу код еминентног немачког виолинисте Јохана Хајнриха Шмелцера, а да је своју професионалну каријеру започео као инструменталиста на аристократском двору у Моравији. Године 1670. напушта ову позицију и одлази у Салцбург где прво ради као композитор при надбискупском двору, да би 1684. године добио место капелмајстора у Салцбуршкој катедрали.

Биберово умеће на виолини учинило га је једним од реномираних солиста у Европи и значајним представником бечког виолинског стила. Његово познавање техничких и експресивних могућности инструмента допринело је да Биберова остварења писана за гудачке инструменте обилно садрже иновативне употребе пициката, двохвата и трохвата, као и скордатуре, односно намерно "погрешно наштимованих жица". Овакво неконвенционално штимовање инструмента интерпретатору омогућава да прошири звучни спектар, лакше свира акорде у одређеним тоналитетима, као и да има "више празних жица како би се постигла полифона фактура у компоновању за солистички инструмент попут виолине".

Ове одлике, а нарочито екстензивна употреба принципа скордатуре, могу се уочити у Биберовој збирци под називом Harmonia artificioso-ariosa, која је објављена 1696. године у Салцбургу, а састављена је од седам партита написаних за две солистичке деонице и басо континуо. Пет партита написане су за две виолине и континуо, затим једна за виолину, виолу и континуо, и једна за две виоле д'аморе и континуо.

У формалном погледу, ова остварења су трија која распоредом деоница дају богату полифону фактуру. Структура сваке партите је слична: започиње прелудијумом који је импровизационог карактера, а затим следи низ плесних ставова попут алеманде, жиге и сарабанде. Ова остварења карактерише комбинација виртуозне виолинске технике и употребе скордатуре коју Бибер није користио само у деоници једног инструмента, што је до тада била пракса, већ у све три. Дела из збирке Harmonia artificioso-ariosa заједно са сонатама из познате колекције Мистерије Розаријума Хајнриха Бибера, представљају највиши степен примене овог алтернативног начина штимовања у колористичке и техничке сврхе, у епохи барока.

Ауторка: Саша Тошковић