Теоријски профили
Едуардо Вивеирос де Кастро: Анти-Нарцис
Ако је Едип главни јунак утемељујућег мита психоанализе – пише Едуардо Вивеирос де Кастро – онда би Нарциса требало прогласити за „свеца” или духа-заштитника антропологије, с обзиром на њену вишедеценијску опседнутост одређивањем основног критеријума према којем би се субјект антрополошког дискурса разликовао од нас самих као не-западњачки, не-модеран или чак не-људски.
Бразилски антрополог и теоретичар Едуардо Вивеирос де Кастро познат је као један од кључних актера тзв. онтолошког (или, пре, „онтографског") обрта у својој дисциплини, коју дефинише као „праксу перманентне деколонизације мишљења". У књизи Канибалска метафизика (Metaphysiques cannibales, PUF, Paris 2009), он показује да амазонски Индијанци и друге америчке домородачке групе живе у концептуалном универзуму који је радикално другачији од нашег и у којем су природа и култура, људско и не-људско, субјект и објект дати у терминима који као да преокрећу наше властите метафизичке категорије и концепције. У уводним поглављима књиге, обједињеним под насловом „Анти-Нарцис", аутор описује кључне појмове индијанског перспективизма и мултинатурализма, уз непрестани дијалог са делима класичних аутора, попут Клода Леви-Строса или Делеза и Гатарија, као и са теоријским закључцима својих значајних савременика као што су Филип Дескола, Бруно Латур или Мерилин Стратерн, третирајући на инвентиван начин проблеме онтологије, превођења и трансформације.
Овај
текст, који ћемо емитовати до петка, 10.
септембра, превео је с француског језика
Горан Стојановић.
Спикерска
интерпретација текста: Александар
Божовић
Уредник:
Предраг Шарчевић
.jpg "Музички портрет Ђурђе Пинџурове")
Коментари