Музеј звука

Иза овог уметника са југа Италије, из Лећеа, остале су три збирке штампане у Венецији током друге половине 16. века – збирка канцона и две збирке мадригала, из 1573. и 1582. године. Ово су уједно и једини извори биографских података о Басеу, из којих сазнајемо да је био капелмајстор катедрале у Лећеу, током ових девет година. Са друге стране, списак композиција објављених у збирци његових виланела, сведочи о блиској вези коју је имао са водећим аристократским породицама из југиосточне регије Напуљског краљевства. Посвета из прве књиге мадригала сугерише да је био посебно близак са члановима породице Дел Негро, те се претпоставља да је био и учитељ будућег композитора Ђулија Санта Пјетра дел Негра. У поменутим збиркама, Басео је поред својих композиција штампао и узорна дела других аутора, који су били активни у Напуљском краљевству тих деценија. Тако се у овом збиркама налази једини познати мадригал на италијанском језику Дијега Ортиза, као и прва издања мадригала Ђованија Доменика да Ноле, Стефана Фелиса и Филипа де Монтеа.

Вечерас ћете слушати мадригале Франческа Антонија Басеа из збирке објављене 1582. године, посвећене Грофу од Бикарија, који је учествовао у бици код Лепанта и који је непосредно пре објављивања збирке именован за гувернера провинција Отранто и Бари. Од двадесет једне композиције у овом издању, деветнаест је компоновао сам Басео, а преостала два мадригала припадају Стефану Фелису и Муцију Ефрему.

Басеов композициони стил у овим делима је префињен и јасан. Он користи познате поступке као што су хоморитмични почеци одсека, али и густ контапункт у појединим епизодама, те вешта и неочекивана хармонска решења. Његова дела указују да је био добро упознат са радовима локалних, провинцијалних композитора, али такође и са музиком негованом у Риму, са којим је Напуљско краљевство одржавало блиске и пријатељске везе, те да је имао приступ рукописима аутора попут Де Монтеа, Ортиза, Ди Ласа и Палестрине.