Имагинарна едиција
Чеслав Милош: Салигиа
У емисији Имагинарна едиција од понедељка, 30. августа, до среде, 1. септембра, можете слушати текст „Салигиа” који је написао Чеслав Милош.
Реч „салигиа" скраћеница је латинских назива за седам смртних грехова (superbia, avaricia, luxuria, invidia, gula, ira, akedia – гордост, лакомост, блуд, завист, прождрљивост, гнев и лењост). У првом делу текста Чеслав Милош истражује ових седам појмова, односно појава, посебно се осврћући на тешкоће у њиховом превођењу на европске језике (енглески, немачки, француски, укључујући и црквенословенски и пољски), те на другачија значења (не само у нијансама него и у смислу) која искрсавају у различитим језицима. На пример, gula је по ауторовом мишљењу најближа црквенословенском черевоугодију (угађању трбуху) и настала је по угледу на грчку реч гастримагиа, а задржала се у француском gourmandise. „И зар заиста има нечег лошег у француској речи gourmandise? Напротив, веома је добро ако је неко gourmand, то значи да је румен, да везује салвету испод врата и познаје кухињу и вина, односно да није бедник. То још није сасвим gourmet, односно, сладокусац, али близу је. Такве привилегије нема немачко unmässig (неумерен), a сасвим је другачије енглеско gluttony (прождрљив)", коментарише Милош.
У наставку текста пољски нобеловац пише о свом искуству и односу према смртним гресима. Биће речи о тако присутној уметничкој сујети и зависти, о похлепи и неумерености, гневу и очајавaњу у лењости, те најзад о luxuria-и где аутор запажа: „Када дође до блуда или разврата, свако ћули уши, зато треба унапред спречити таква очекивања. У недостатку других дражи, пре свега дражи саме књижевне уметности, писци се данас надмећу у „искрености" и вероватно би на основу тога могла да се уведе нова подела на високи стил и ниски стил. Аутор који држи до себе не спушта се на такве трикове, из чега уосталом произилази да не вреди читати такозвану „белетристику", јер се у њој само сасвим малобројни одржавају у границама високог стила".
Текст је први пут објављен у збирци есеја Врт наука 1979. године у Паризу, а потом у књизи Метафизичка пауза коју је приредила Јоана Громек и објавио издавач ЗНАК у Кракову 1989.
Превела
с пољског Љубица
Росић.
Читала
Гордана
Гачић.
Уредници
циклуса
Тања
Мијовић и
Предраг
Шарчевић.
Коментари