Чеслав Милош: Салигиа

Реч „салигиа" скраћеница је латинских назива за седам смртних грехова (superbia, avaricia, luxuria, invidia, gula, ira, akedia – гордост, лакомост, блуд, завист, прождрљивост, гнев и лењост). У првом делу текста Чеслав Милош истражује ових седам појмова, односно појава, посебно се осврћући на тешкоће у њиховом превођењу на европске језике (енглески, немачки, француски, укључујући и црквенословенски и пољски), те на другачија значења (не само у нијансама него и у смислу) која искрсавају у различитим језицима. На пример, gula је по ауторовом мишљењу најближа црквенословенском черевоугодију (угађању трбуху) и настала је по угледу на грчку реч гастримагиа, а задржала се у француском gourmandise. „И зар заиста има нечег лошег у француској речи gourmandise? Напротив, веома је добро ако је неко gourmand, то значи да је румен, да везује салвету испод врата и познаје кухињу и вина, односно да није бедник. То још није сасвим gourmet, односно, сладокусац, али близу је. Такве привилегије нема немачко unmässig (неумерен), a сасвим је другачије енглеско gluttony (прождрљив)", коментарише Милош.

У наставку текста пољски нобеловац пише о свом искуству и односу према смртним гресима. Биће речи о тако присутној уметничкој сујети и зависти, о похлепи и неумерености, гневу и очајавaњу у лењости, те најзад о luxuria-и где аутор запажа: „Када дође до блуда или разврата, свако ћули уши, зато треба унапред спречити таква очекивања. У недостатку других дражи, пре свега дражи саме књижевне уметности, писци се данас надмећу у „искрености" и вероватно би на основу тога могла да се уведе нова подела на високи стил и ниски стил. Аутор који држи до себе не спушта се на такве трикове, из чега уосталом произилази да не вреди читати такозвану „белетристику", јер се у њој само сасвим малобројни одржавају у границама високог стила".

Текст је први пут објављен у збирци есеја Врт наука 1979. године у Паризу, а потом у књизи Метафизичка пауза коју је приредила Јоана Громек и објавио издавач ЗНАК у Кракову 1989.

Превела с пољског Љубица Росић.
Читала Гордана Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.