Марјан Чакаревић: Повест о телу

Марјан Чакаревић је домаћој публици познат пре свега као песник и књижевни критичар, а Повест о телу прва је његова збирка приповедака. Прибегава Чакаревић врло захтевном поступку у којем се приповедач, дакле "ја", обраћа директно другом лицу, ономе "ти", тако да "ја" мења улоге и перспективе – отац, љубавник, посматрач, учесник – као што се, уосталом, мења и оно "ти" - дете које посматра родитеље како воде љубав и не схвата шта се дешава, али шта год да се дешава то му се уопште не свиђа; у другом случају "ти" је жена којој се приповедач обраћа те лица, и "ја" и "ти", у Чакаревићевим причама деле заједнички простор у којем, само на први поглед, "ја" има предност (јер прича причу). Читав се поступак додатно усложњава када то "ја" почиње да се обраћа самоме себи као да је "ти", када, дакле, постане уједно предмет посматрања, приповедања и (само)разумевања. Тада "ја", будући измештено из чауре субјективности, губи стабилност и као да остаје на ничијој земљи између субјективности и објективности, оно постаје, у исто време, и поглед и оно што се гледа, и приповедање и оно о чему се приповеда. То "ја", међутим, ограничено је управо предметом приповедања, те Чакаревић веома пажљиво тражи меру између, наизглед, потпуно слободе онога "ја" да изабере угао посматрања и тон приповедања, и нужности да не испусти предмет из својих руку (што, између осталог, значи да не испусти себе самог). Та брига за меру не допушта приповедачу да склизне у произвољност, да би, с друге стране, одржао висок ритам приповедања и језичку динамику.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић