Композитор месеца – Игор Стравински

Након премијере балета Орфеј 1948. године, Стравински је започео рад на још једном неокласичном делу – опери Живот развратника, коју је довршио три године касније. Било је то његово последње неокласично остварење, у којем је делимично најавио оно што ће уследити у наредном периоду. Почетком шесте деценије 20. века започео је сарадњу са младим музичарем Робертом Крафтом, који је убрзо постао његов сарадник, интерпретатор, сапутник на путовањима, те је у једном тренутку почео и да живи заједно са композитором и његовом женом Вером у Холивуду. Музички, Крафт је увео Стравинског у нове, модерне композиторске воде. Музиколози су једногласни у томе да би музика Стравинског, да није било Крафтовог утицаја, била радикално другачија. С друге стране, трансформисао га је и у културолошком смислу, окренувши га ка англо-саксонској књижевности и филозофији и ка америчком начину мишљења.

Премијерно извођење опере Живот развратника било је уприличено у театру Ла Фениче у Венецији, а потом и у Немачкој и управо тада се Стравински сусрео са новим музичким тенденцијама у европској музици, чувши први пут дела Веберна и Шенберга. Крафт је описао у својим мемоарима да је Стравински био веома узнемирен јер његова најновија остварења нису привукла пажњу младих европских композитора, па је по повратку у Америку направио шестомесечну паузу од компоновања. Потом је јула 1952. године довршио Кантату и написао Септет, а ова два дела сматрају се почетном тачком у серијалној фази Игора Стравинског.

Уредница емисије Јелена Дамјановић