Уметност интерпретације

Француска сопранисткиња Сандрин Пијо рођена је 1965. године у једном од париских предграђа, а на Конзерваторијуму у овом граду је најпре студирала харфу, да би се потом преоријентисала на соло певање. Сусрет са Вилијамом Кристијем, означио је почетак њеног усавршавања за извођење барокног репертоара, након чега су уследили њени успешни наступи на Фестивалу у Екс ан Провансу. Током друге половине деведесетих и почетком две хиљадитих, наступала ја са готово свим најзначајнијим интерпретаторима барокне музике, попут Марка Минковског, Филипа Херевегеа, Кристофа Русеа, Ренеа Јакобса, Фабија Бјондија, Пола Мекриша и других. У то време, дискографски је забележила низ великих духовних вокално-инструменталних дела из барокне епохе, попут кантата и мотета Скарлатија, Страделе, Клерамбоа, Хендла и других. Искорак у репертоарском смислу, представља њен први албум са такозваним „мелодијама", односно соло песмама Клода Дебисија које је извела 2013. године са Јосом ван Имерселом. На овом албуму налазила су се дела настала у раној стваралачкој фази композитора, током осамдесетих година 19. века, као и остварења настала у последњим годинама Дебисијевог живота, попут Три песме Стефана Малармеа из 1913. године. Ове песме, у чијим текстуалним предлошцима постоји суптилни слој мистерије и замагљености, захтевају посебно деликатну интерпретацију и елегантну декламацију, у којој до посебног изражаја долази богато искуство Сандрин Пијо. Њено вокално тумачење је прецизно, истовремено нежно и продорно, способно да се брзо преобрази из декламације сличне шапату у дубок, снажан крик.

Овај албум био је први, али свакако не и једини искорк Сандрин Пијо из барокног репетоара у свет француске соло песме. Након позитивних критика, уследили су тематски албуми као што су Евокација, После сна и Химера на којима она и даље шири свој репетоар, како у правцу немачког лида, тако и модернистичке соло песме. Углед који је стекла као интерпретаторка овог жанра, потврђен је 2017. године, када је позвана да наступи на свечаном концерту поводом отварања нове зграде Елбске фихармоније у Хамбургу, када је извела Седам раних песама Албана Берга.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић