Композитор месеца – Игор Стравински

Опером Краљ Едип Стравински се 1927. године вратио у позориште. Након премијере, почео је одмах да ради на новом балету по поруџбини Конгресне библиотеке, планираном за извођење у пролеће наредне године у Музичкој соби у Вашингтону. Овај простор је непосредно пре настанка овог дела адаптиран у мали театар, те је Стравински морао да напише балет за мањи број изођача, тачније за двадесет музичара и три или четири плесача. Одмах је добио идеју да компонује ведри и величанствени балет о Аполону, вођи муза, написан само за гудачки ансамбл. Стравински је замислио да се ово дело зове Аполон Мисажет, али је усвојен назив Аполон, по идеји Сергеја Дјагиљева.

И овај балет је шокирао публику, која је и даље Стравинског доживљава као аутора револуционарног Посвећења пролећа. У Аполону су крутост, суровост и драматичност ранијих дела сведени на минимум, а уместо тога влада ведро расположење и мелодичност, као у балетима из 18. века. Критичари сматрају да је ово још једно ремек-дело Игора Стравинског које открива да његов неокласицизам више није само његов став према музичкој прошлости, већ одговор на интимне потребе душе и срца.

Након премијере овог дела 1928. Стравински је почео да ради на балету Вилин пољубац, који је поручила Ида Рубинштајн за потребе своје балетске трупе. Идеја је била да компонује дело засновано на стилском језику Петра Чајковског поводом обележавања тридесет пет година од његове смрти, те је Стравински искористио неколико мелодија из раних клавирских комада и песама Чајковског.

Уредница Јелена Дамјановић