Оперски свет Ђованија Батисте Лоренција

Рођен у Конверсану, надомак Барија, Лоренци је каријеру започео као глумац у наполитанским позориштима, а крајем педесетих година 18. века појавуље се и као аутор драмских текстова. Неколико успешних либрета било је довољно да Лоренци привуче пажњу тада водећег либретисте Пјетра Метастазија, али и појединих арисоткрата у Напуљу, захваљујући чему је у периоду између 1766. и 1769. године поставио четири комичне опере у Театру деи Фјорентини у Напуљу. Ово уједно означава почетак Лоренцијеве сарадње и пријатељства са Ђованијем Паизијелом, скоро две деценије млађим наполитанским композитором. Каријера Паизијела као водећег композитора комичне опере градила се управо кроз сарадњу са Лоренцијем, а обојица су били инспирисани драматуршким пробојима венецијанског либретисте драме ђокозо Карла Голдонија, оствареним у сарадњи са композиторима Балдасареом Галупијем и Николом Пичинијем. За оперу Лоренција и Паизијела Дон Кихот од Манче из 1769. године као директни предложак за постављање Сервантесове приче на оперску позорницу послужио је истоимени либрето Апостола Зена и Пјетра Паријатија из 1719. године, али је Лоренци разрадио ликове и дао више простора такозваним „средњим улогама" - mezzo carattere - које стоје између комичних и озбиљних ликова и у контексту драме ђокозо омогућавају обогаћење и разуђивање музичког језика. 

За почетак Лоренцијеве каријере од пресудног значаја је била подршка напуљских аристократских породица, али и саме краљевске породице. Првенац Паизијелове и Лоренцијеве сарадње, опера Кинески идол из 1766. године, остала је упамћена по томе што је њеним извођењем у дворском позоришту прекршено правило да комичним операма ту није место. Наредне деценије, 1774. године, истом двојцу поверено је постављање пригодне опере митолошке тематике, што је за резултат имало једночини дивертисман Забава богова, означен и као скерцо, у коме аутори у жанр фесте театрале уносе комичне елементе и митолошке и пасторалне ликове претварају у протагонисте комичног заплета налик буфо опери. Заплет покреће врховни бог, Јупитер, који се забавља тако што доводи троје обичних смртника у Јелисејска поља и даје им да играју улоге богова - Марса, Венере и самог Јупитера. 

Аутор Срђан Атанасовски

Уредница Сања Куњадић