Фестивал музике и игре у Гранади 2020
У вечерашњој емисији репродуковаћемо снимак свечаног отварања фестивала који је уприличен 25. јуна у Катедрали у овом андалузијском граду, а који смо добили посредством међународне размене чланица Еурорадија. Том приликом изведен је Реквијем у де молу, Кехлова ознака 626 Волфганга Амадеуса Моцарта, у спомен свим жртвама пандемије вируса корона. Члановима Хора и Оркестра града Гранаде дириговао је Андреа Маркон, а као солисти су наступили: Надин Сијера, сопран, Карлос Мена, алт/контратенор, Шавијер Андуага, тенор и Карлос Алварез, бас-баритон.
Ово остварење славног бечког класичара убраја се у ред најзначајнијих дела музичке историје. Реквијем је популарност у великој мери стекао због легенде о настанку, представљене у Формановом филму Амадеус, која говори о непознатом гласнику који од Моцарта поручује дело за анонимну особу. Међутим, стварне околности компоновања Реквијема историјски су познате и нису тако романтичне. Наиме, стално радећи и у великом недостатку времена, а већ пољуљаног здравља и уз велике финансијске проблеме, Моцарт је имао пред собом одлазак у Праг ради извођења опера Дон Ђовани и премијере Титовог милосрђа, порученог за краљевско крунисање Леополда Другог, као и премијеру Чаробне фруле у Бечу. Међутим, био је обузет поруџбином за писање Реквијема, који је, због честих кошмара од грознице и инстинктивно предосећајући крај, назвао својом самртном песмом. На заглавље партитуре као време завршетка композиције ставио је 1792. годину, надајући се да ће је до тада финализовати. Али није успео. Преминуо је 5. децембра 1791. године, а дело је, по налогу Моцартове удовице Констанце, која је тиме осигурала исплату поруџбине, довршио његов ученик Франц Ксавер Зисмајер. Иако по називу и почетној намени Реквијем припада жанру духовне музике, прожет је и театралношћу, која иначе обухвата велики део Моцартовог опуса.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари