Стваралаштво Јохана Баптиста Крамера

Солистички клавирски концерти служили су Крамеру као дела путем којих је приказивао сопствени пијанистички виртуозитет и владање инструментом на јавним наступима, а објавио их је укупно девет, и то у периоду од 1795. до 1825. године. У седмом Концерту за клавир у Е-дуру објављеном 1816. као опус 56, Крамер је, подстакнут узором бечких композитора овог времена, попут Бетовена и Хумела, уместо места за традиционалну импровизовану каденцу, исписао детаљни нотни текст тражене каденце. 

Седам година млађи од Крамера, Јохан Непомук Хумел био је један од последњих великих представника бечке клавирске школе који је остао привржен клавиру бечке технике, звука мање волуминозности у односу на лондонску градњу, који је зато погодовао бриљантној техници и нон легато артикулацији. Савременици су у Хумеловој интерпретацији посебно ценили деликатност и чистоту додира, врхунски квалитет тона, као и умеће креирања илузије брзог темпа.

Успевши да у својој каријери помири композитора озбиљне музике и извођача-виртуоза, Хумел је изградио разноврсан опус и за живота је био цењен као један од представника класичарске форме и одмереног композиторског израза. Аутор је осам клавирских концерта, насталих између 1811. и 1833. године, који се ослањају на његово владање клавиром, али који својом експресивношћу, композиционом техником и хармонском и мелодијском разноврсношћу, надмашују ниво који се очекивао од пијаниста-виртуоза. Слушаћете први од ових концерата, у Це-дуру опус 34, који је посебно занимљив због екстензивног медитативног лаганог става у адађо темпу. 

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић