Директан пренос са Фестивала Француског радија у Монпељеу

Румунски диригент Кристијан Маћелару, који је прошле године постао музички директор Националног оркестра Француског радија, са својим ансамблом ће најпре извести остварење Ватромет савременог француског композитора Гијома Конесона. Музика овог дела оригинално је настала 1998. године као пратња Мурнауовог филма Аурора. Пет година касније, Конесон је реаранжирао ову партитуру, претварајући је у симфонијску свиту у којој је, по сопственим речима „желео да пронађе осећај велике прославе, с бојама, са музиком која одзвања свуда, са смехом, дечјим узвицима... разнобојну и раздрагану палету, осмишљену као оркестарски концерт, у којој би се у сваком одсеку наглашавало виртуозно музичко писмо". У овом делу пре свега енергија усковитлног ритма одређује музички ток.

На концерту ће бити изведена и две композиције Сезара Франка у којима ће уз Национални оркестар Француског радија наступити и пијаниста Бертран Шамају. Биће то симфонијска поема за клавир и оркестар под називом Џини и Симфонијске варијације овог аутора.

Инспирисан једном од песама Виктора Игоа из збирке Оријенталке, комад Џини одликује лучна форма, саграђена од великог крешенда и декрешенда. У петнаест строфа дела описан је лет групе „џина", или „ђина", како се према Курану још називају ова створења слободне воље које је Алах обликовао од бездимне ватре око нараторове куће. Сам Иго је поему исписао тако да се може посматрати као „калиграм" којим је нацртана силуета овог чудесног бића. Франк је, на сличан начин, покушао музички да дочара ову драматургију, стварањем крешенда и диминуенда, као и прављењем тензије у односу клавира и оркестра.

Симфонијске варијације из 1885. године, једино су остварење у Франковом опусу, осим три раних „бриљантних варијација" које је написао као дванаестогодишњак, у жанру оркестарских варијација. Настале годину дана после Џина, ове варијације израстају из релативно неупечатљиве теме у амбициозно и импресивно дело. У њега Франк успева да утка и референце на Баха и Шумана, и наравно Бетовена, по узору на којег, из наизглед једноставних мотива, формира ефектну драматургију читавог дела.

Концерт ће бити заокружен извођењем Симфоније у Еф дуру Камија Сен-Санса. Ово је једна од пет ауторових симфонија, али док три имају бројчане ознаке, ова носи назив Урбс Рома, односно Град Рим. У Француској у 19. веку, симфонија је пре свега била посматрана као „немачки" жанр, јер су дела Хајдна, Моцарта и Бетовена била представљена публици захваљујући Концертном друштву Конзерваторијума. У овом веку, први значајнији аутор који се окренуо симфонијском жанру био је Берлиоз, који га је међутим суштински трансформисао, увођењем програмске потке дела.

Када се Сен-Санс први пут окушао у овом жарну, био је веома млад. Своју симфонију Град Рим написао је као деветнаестогодишњак, а његово најпознатије симфонијско остварење - Симфонија број 3 са оргуљама, настаће готово три деценије касније. Рим, као „вечни град" привлачио је све романтичаре, а Сен-Санса, као великог љубитеља археологије, можда и више него друге. У симфонији Урбс Рома композитор показује љубав према римским грађевинама, али и своју блискост са Харолдом у Италији Хектора Берлиоза. Ово дело тако представља спој античког Рима и савремене Италије, историје и природе.

Уреднице преноса: Ивана Неимаревић и Ирина Максимовић Шашић