Дејвид Рајх: Древна ДНК и нова наука о људској прошлости

Откриће да генетика може да помогне у разлучивању супарничких хипотеза о човековом пореклу, довело је 1980-их и 1990-их до ентузијазма у вези са способношћу ове дисциплине да пружи једноставна објашњења. Неки научници су се чак питали да ли би генетика могла да учини нешто више од пружања подршке доказима о ширењу савремених људи из Африке и са Блиског истока пре мање од педесет хиљада година. Амерички научник Дејвид Рајх сматра да би можда гени могли да буду узрок тог ширења и да понуде тако једноставно и лепо објашњење за убрзање темпа промена у археолошким налазима, као што су четири слова уписана у ДНК.

Новооткривена способност да се сагледа целовити геном људске биологије, омогућена технолошким скоковима последњих деценија, дозволила је реконструкцију историје становништва много детаљније него штоје то раније било могуће. Сазнањем о целовитом геному - идући даље од мајушног одсечка прошлости коју дају митохондријска ДНК и хромозом Y и уводећи причу о нашој прошлости која је записана у подацима из нашег целокупног генома - већ смо почели да скицирамо нову слику тога како смо постали овакви какви јесмо.

На основу бројних налаза до којих је дошао током протекле две деценије, Рајх пише: „сада имамо приступ подацима о целовитом геному из четири веома различите људске популације које су све вероватно имале велики мозак, и које су још увек живеле пре мање од седамдесет хиљада година. Ове популације су савремени људи, неандерталци, сибирски денисовци и аустралоденисовци. Овима треба додати мајушне људе са острва Флорес у данашњој Индонезији - хобите, који вероватно потичу од раног Homo erectus-а, чији су потомци стигли на острво Флорес пре седамсто хиљада година и постали изоловани због дубоког мора. Ових пет група људи и вероватно још неоткривених група које су живеле у то време, биле су раздвојене стотинама хиљада година еволуције. То је дуже од времена раздвајања најудаљенијих сродних лоза данас - на пример, лозе представљене у ловцима-скупљачима Сан из јужне Африке и свих осталих. Пре седамдесет хиљада година свет је био насељен веома разноликим људским облицима, и имамо све већи број њихових генома, што нам омогућује да завиримо у време када је човечанство било много разноврсније него данас".

Текст је преузет из ауторове књиге Ко смо и како смо овде стигли? коју ће ускоро објавити издавачка кућа Академска књига из Новог Сада.

Превео с енглеског Роман Балвановић.
Читала Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.