Александар Милосављевић: О 66. Стеријином позорју

Представу Ако дуго гледаш у понор, према истоименом роману Енеса Халиловића, режирао је у Регионалном позоришту Нови Пазар Златко Паковић. Како нас обавештава Александар Милосављевић, представа (као и роман) сведочи о истинитом догађају - о силовању малолетнице запослене у једној од новопазарских фабрика џинса. Девојку је силовао њен послодавац, моћни локални бизнисмен, а Паковић ову ситуацију сагледава и анализира из више различитих углова; он креира неколико токова могућих дешавања и претпостаља како се ова прича могла догодити, али и окончати, дакле, мање га занимају различита сагледавања исте приче, а много више њени могући епилози. Описујући непосредна животна искуства једне од типичних овдашњих вароши у којој бесни распојасани неолиберални капитализам (наравно, свесрдно утемељен на криминалу), редитељ покушава да установи размере пошасти пред којом најчешће сви затварамо очи.

Нема сумње да је ова инсценација погодила циљану мету, као што је очигледно и да је представа проговорила на позоришно уверљив начин, јер је својим ауторима и актерима донела неколико признања овогодишњег Позорја: Паковићу специјалну Стеријину награду за режију, Рифату Рифатовићу и Анђели Марић за глумачка остварења, Божидару Обрадиновићу за музику, а Ако дуго гледаш у понор је проглашена за најбољу представу фестивала.

* * *

Представа Радио Шабац, према тексту и у режији Олге Димитријевић, једна је од инсценација из легата сада већ смењене директорке Шабачког позоришта Милене Миње Богавац и евидентно припада корпусу репертоарских потеза овог театра којима је бивша директорка анимирала Шапчане у намери да им врати веру у разноврсне потенцијале њиховог града. Бележећи повест славних дана Радио Шапца, Олга Димитријевић исписује комад о годинама највећег просперитета Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али и њене пропасти, уверена да је ову причу могуће ефектније саопштити на основу анализе подкултуре наше некадашње домовине, него на темељу глорификације њене културе.

Први део представе редитељка поставља на сцену у форми разиграног рецитала, који се одвија на просценијуму испред спуштене театарске завесе. У другом делу публика се, на позив глумачког ансамбла, сели на позорницу где ће актери кроз низ сцена из некадашње свакодневице, углавном без текста, али уз музику и конферансу водитеља Радио Шапца, заправо одиграти све што су у првом делу испричали. Ову драму, коју је жири 66. Стеријиног позорја и наградио, шабачки ансамбл је перфектно одиграо, сви на сцени су деловали као одлично уигран тим, а нема сумње да је сваки члан тог тима у игру уложио много енергије, оцењује Александар Милосављевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.