Имагинарни пејзажи – Томас Кенер: Motus

Кенер се након више соло издања препознатљивог амбијенталног звука лишеног ритма и мелодије, вратио 2016. године раду у оквиру састава Портер Рикс са Ендијем Мелвигом објављујући и-пи Shadow Boat. Четири године након последњег солистичког издања Tiento de las Nieves, на албуму Motus који представљамо вечерас, примећује се својеврстан повратак техно-дрон-минимал елементима који су чинили окосницу дуа Портер Рикс. У осам нумера пратимо пулс плесног подијума који се јавља у различитим манифестацијама и из другог плана, прекривен дубоким дрон структурама, са јаким физичким манифестацијама звука чија сировост и грануларна променљивост чине да се запитамо да ли ће доћи до границе распада? За разлику од других електроничара који су се обраћали сличним битовима, Кенер демонстрира другачију врсту естетике у којој избегава прављење звучних скулптура, већ ради са ритмом као главном одликом покрета дајући му једнако апстрактан колико амбијентални карактер. Не може се рећи да је Кенер имао на уму тек само музику уз коју би могло да се плеше, већ пре интимно искуство и јак доживљај појединца у контексту достизања колективног блаженства које подразумева плесни подијум.

Ево како је уметник представио свој рад:

„Motus је за мене више него само музика настала уз помоћ аналогних синтисајзера, она говори о ставу, о начину повезивања са звуком и емоцији/реакцији на коју утиче. Сањарим о плесном подијуму на којем би се молго уживати уз Motus. Који све, или боље речено, какво друштво би то омогућило? И када? Да ли је то футуристички? (...) Motus је део овог истраживања: пронаћи плес ослобођен пулса и грув ослобођен ритма. Постоји пулсација, а она спорија се повезује са структурама које као да урастају у земљу, попут стена и минерала, док се бржа пулсација повезује са бићима која стреме увис, попут траве, цвећа, дрвећа и звезда. Место сусрета ова два света, спајање неба и земље - то је плесач. Покрети и кретање су чисти. Они су пољубац духа и материје."

Уредница Сања Куњадић