Стваралаштво Јохана Баптиста Крамера

Крамер је био један од најпознатијих пијаниста свог доба, а извођачком техником и композиционим стилом директно је допринео развоју идиоматског пијанистичког израза. Рођен у музичкој породици у Манхајму, 24. фебруара 1771. године, Крамер се већ са три године придружио у Лондону оцу који је напустио оркестар манхајмског електора и постао водећи виолиниста у енглеској престоници, сарађујући са Јоханом Кристијаном Бахом у организацији јавних концерата. Млади Крамер дебитовао је као пијаниста већ са десет година, а са седамнаест је остварио своју прву турнеју, посећујући градове Француске и Немачке. Солистички клавирски концерти били су главна дела на програму јавних наступа који су Крамеру служили за демонстрацију пијанистичког виртуозитета. У периоду од 1795. до 1825. године, објавио је укупно девет концерата.

Упркос часовима виолине које му је држао отац, Крамер је од раног детињства показивао љубав према клавиру, те је своје образовање наставио најпре са пијанистом Јоханом Самуелом Шретером, а затим и са Муцијом Клементијем. Иако су часови код Клементија због бројних турнеја трајали само годину дана, сматра се да је ова сарадња била кључна за Крамеров уметнички и пијанистички развој. Наиме, Клементи је био један од првих аутора који су креирали композициони идиом прилагођен модерном енглеском клавиру свог доба, те један од зачетника енглеске пијанистичке школе. Својим опусом клавирских соната овај италијанско-енглески аутор је привукао велику пажњу, између осталог и због тога што се није радило о делима прилагођеним аматерима и кућном музицирању, што је био обичај, већ виртуозним делима која је композитор изводио и на својим јавним наступима. Клементијева троставачна Сонатa за клавир у гe-молу, опус 34 број 2, објављена 1795, представља пример ригорозног мотивског развоја заснованог на сажетим мотивима. Андреас Штаејр свира на историјском клавиру. 

Аутор Срђан Атанасовски

Уредница Сања Куњадић