Хорске композиције савремених летонских аутора

Хорска музика већ вековима заузима важно место у музици балтичких народа, а у време Совјетског Савеза, често је била поље исказивања протеста против наметнутих естетичких норми, те жанр у којем су се испољавале тежње ка очувању националног идентитета појединих народа. Стога су дела у овом жанру била честа у опусима бројних балтичких савремених композитора, посебно оних рођених током тридесетих и четрдесетих година прошлог века.  

Једна од ауторки која је највећи део свог опуса посветила хорској музици је Маија Еинфелде. Рођена 1939. године, студије је завршила у Риги, где је потом радила као композитор и педагог. Интересантно је да су признања за њен рад почела да пристижу тек деведесетих година прошлог века, када је добила два значајна национална признања - Велику музичку награду Летоније и Награду Министарства културе, као и награду британске Барлоу фондације 1997. године. 

На почетку вечерашње емисије чућете Три песме Фрициса Барде Маије Еинфелде компоноване на текстове ово цењеног летонског песника. Барда, који је умро 1919. године, припадао је групи песника који су напустили реализам, зарад синтезе романтизма и натурализма у својим песмама. Три песме овог аутора, послужиле су јој као основа за циклус минијатура, бојећи их готово ренесансном модалношћу, испреплетаном са хроматизмом, у непрекидној промени текстура и звучних интензитета. 

Угис Праулињш, рођен 1957. године, студирао је на Музичкој академији у Риги, али је музичка знања истовремено стицао свирајући и у рок бендовима седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Овај аутор инспирацију често проналази и у традиционалној музици, те вешто комбинује све ове жанрове у обимним, кросовер остварењима, али и класичним жанровима и примењеној музици. У емисији ћете најпре чути његову композицију Лаудибус ин санктис која је посвећена диригенту Стивену Лејтону, и у којој Праулинш поново демонстирира свој неортодоксан приступ компоновању, по ком је „све могуће а ништа није апсолутно". Интензиван ритмички пулс овог дела потиче из рок музике док минуциозна орнаментација открива барокне узоре, које још можемо препознати и у смењивању тути и солистичких наступа. 

Можда најпознатије дело овог аутора, Миса Ригенсис, компонована је за Хор дечака катедрале у Риги где је и премијерно представљена 2003. године. Дело је недвосмислено инспирисано великим ренесансним мисама, али истовремено је фокусирано и на сваки појединачни глас, те је погодно како за извођење у оквиру црквене службе, тако и у концертантном контексту. Праулињш овим делом показује да је мајстор хорске оркестрације, који се вешто креће између декламаторног и изразито мелизматичног слога, правећи драматичне смене необичних текстура и хармонија. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић