Грамофонија

Снимци Данила Шафрана су још за време његове активне концертне каријере постали врло тражени, пре свега због специфичног звука виолончела Антонија Аматија са почетка 17. века на којем је овај совјетски уметник увек свирао. Снимање динамички деликатног и колоритног тона овог старог инструмента је био изазов за тадашње техничаре, те је албум који вечерас емитујемо забележен у два наврата. Хајдново дело је Александар Гросман снимио у Москви септембра 1962. године, док је запис Бокеринијевог остварења реализовао четири године касније Феликс Гурги у Лењинграду. Мастеринг оба снимка за америчко тржиште је обавио чувени продуцент и сниматељ Ленки Линстрот из Еј-Би-Си студија у Лос Анђелесу. Значајно је поменути да немастероване верзије ових записа постоје у издању Етерне и Мелодије, у неколико десетина верзија објављиваних током седамдесетих и осамдесетих година, док су у Сједињеним Америчким Државама ови снимци објављивани као део Шафранове антологије.

Америчка верзија омота ове плоче је заснована на познатим портретима Хајдна и Бокеринија, а дизајнирао га је Тим Ричи. Совјетска и источнонемачка издања имају различите омоте - од генеричких рукава који садрже само податке о снимцима, до луксузних верзија са фотографијама извођача и инструмента, од којих је неке начинио и немачки фотограф Манфред Формштајн, чувен у свету популарне музике. Програмски коментар за немачко издање написао је Карл Шуман.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић