Композитор месеца – Томазо Албинони

Почетком 18. века, сценска дела овог италијанског барокног композитора почела су да се изводи и у другим италијанским градовима, а не само у његовој родној Венецији. Тако је Албинонијева опера Родриго у Алжиру изведена у Напуљу 1702. године. Након тога, одлази у Фиренцу, како би предводио извођење своје нове опере Гризелда, а претпоставља се да је у овом граду провео одређено време, компонујући оперу Аминта, изведену годину дана касније. С обзиром на то да је поседовао огроман таленат за мелодију, због чега је био највише тражен као оперски композитор, Албинони је био веома свестан жанра који је писао у погледу третмана мелодијске линије и форме. Успешно остварена равнотежа између облика и садржаја најбоље је приказана у делима његове, како историчари музике наводе, ране зрелости, попут Балета а тре из опуса 3, који су објављени 1701. године.

Као што смо поменули у претходној емисији, инструментална музика за мање ансамбле и световна вокално-инструментална музика – опере и соло кантате – била су његова два главна подручја деловања током целог живота. Прву збирку кантата опус 4 Албинони је објавио 1702. године и посветио кардиналу Франческу Марији де Медичи. У њој се налази дванаест композиција написаних у алтернацији за сопран и алт уз басо континуо. Текстови анонимних аутора (за које се претпоставља да их је написао сам композитор), говоре о љубавним јадима, углавном позивајући се на судбину или Купидона, уз пасторалне референце. Албинонијев музички одговор на ову аркадијску поезију је свеопште расположење које прати поменуте стихове, дубина израза и богатство музичких форми. Дуге мелодијске линије смењују се са кратким инструменталним фугатима и плесним формама, уз богат контрапунктски рад.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић