Светске музичке позорнице

Вечерашњу емисију испуниће музика Мојсеја Вајнберга и Родиона Шчедрина, двојице композитора који су били у блиској вези са Дмитријем Шостаковичем и чија дела су на директан или индиректан начин повезана са овим великаном руске музике прве половине XX века. Слушаћемо интерпретацију чланова Лондонског симфонијског оркестра који музицирају под управом Мирге Гражињита-Тиле, уметничке директорке Симфонијског оркестра града Бирмингема, а интересантно је истаћи да је концертмајстор Лондонског симфонијског оркестра Роман Симовић, српски и црногорски виолиниста који најчешће музицира на Страдиваријусовом инструменту из 1709. године. Снимак је забележен на концерту без публике одржаном 25. новембра прошле године у цркви Светог Луке у Лондону, која је 2003. преобликована за концертне потребе и под управом је Лондонског симфонијског оркестра. Добили смо га посредством међународне размене чланица Еурорадија и део је циклуса Премијум концерти.

Партитуру Друге симфоније, опус 30, Вајнберг је завршио у зиму 1945. године, убрзо након завршетка Другог светског рата, односно, две године након што је током Холокауста изгубио чланове своје породице и бежећи из родне Варшаве, преко Белорусије и Узбекистана, коначно стигао у Москву, уз помоћ свог пријатеља Дмитрија Шостаковича. Искуства прогона и репресије, дубоко су се рефлектовала на Вајнбергов музички језик, те су дела из опуса овог пољског аутора контемплативна, са пригушеном драматиком и повремено прожета утицајима остварења Малера и Шостаковича. Друга симфонија је премијерно изведена децембра 1964. године у великој дворани Московског конзерваторијума, када је Симфонијским оркестром Совјетског Савеза дириговао Курт Зандерлинг, којем је Вајнберг и посветио ово дело.

Кармен свиту, опус 36, једночини балет у 13 плесних нумера, Родион Шчедрин је посветио својој супрузи Маји Плисецкој, прослављеној руској примабалерини. У кореографији Алберта Алонса дело је премијерно изведено 20. априла 1967. на сцени Баљшој театра у Москви када је оркестром ове куће дириговао Генадиј Рождественски.

Шчедрин је преузео музику из истоимене опере Жоржа Бизеа и направио аранжман за гудаче и удараљке, кроз "креативни сусрет умова", како је и сам једном приликом нагласио. Наиме, користио је постојећи материјал како би створио нешто ново, али препознатљиво: Бизеове мелодије преобликовао је кроз бројне, свеже инструменталне боје, док је са великом довитљивошћу и кроз учесталу употребу перкусија познати материјал уклопио у нове ритмове. Међутим, након премијере совјетско Министарство културе забранило је извођење Кармен свите зато што она, како истичу извори "представља увреду Бизеовом ремек-делу... не можемо дозволити да се од Кармен направи жена лаког морала." Након што је 1960. приступио комунистичкој партији, Дмитриј Шостакович је до 1968. био на челу совјетског Удружења композитора као његов први председник, али и заменик у Врховном совјету, те је искористио могућност да неформално обавести Министарство културе о свом, другачијем виђењу овог Шчедриновог остварења. Маја Плисецка је духовито у својој аутобиографији поменула да би без Шостаковичеве интервенције забрана на извођење Кармен свите у Русији вероватно остала трајна.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић

Светске музичке позорнице

Програмска шема

Коментари