Читај ми!

Стваралаштво Фердинанда Паера

У осмој и последњој емисији из циклуса који приређујемо поводом јубилеја италијанског композитора Фердинанда Паера слушаћете одломке из опера овог композитора и Франсоа-Адријена Боалдјеа.

Од 1807. године, до своје смрти 1839. године, Паер је живео и радио у Паризу, заузимајући неке од најважнијих положаја у музичком животу француске престонице: почев од места капелмајстора на Наполеоновом царском двору, преко директора Опере-комик и Италијанског позоришта, члана Академије лепих уметности, места професора композиције и управника париског Конзерваторијума, све до управника камерне музике и капелмајстора на двору Луја-Филипа у периоду Јулске монархије. Иако је у првој деценији свог боравка у Паризу Паер пре свега био присутан у свету позоришта, изузев одређених коауторских дела, није се упуштао у компоновање опера на француском језику. Тек у трећој деценији 19. века, Паер је почео да пише на француском, вероватно као одговор на пораст популарности композитора млађе генерације, попут Росинија и Боалдјеа. Његова прва и уједно најпопуларнија француска опера била је опера-комик Капелмајстор, или: Неочекивана вечера, писана по драми Александра Дивала и премијерно изведена у париском позоришту Фејдо у марту 1821. године.

Паеров првенац у жанру опере-комик настао је када је централно место у развоју овог жанра припадало четири године млађем француском аутору Франсоа-Адријену Боалдјеу. Боалдје је другу половину прве деценије 19. века провео у Санкт Петербургу, а након повратка наставио је да ради за позориште Фејдо, као најплоднији париски оперски композитор своје генерације, са чак осам нових опера у периоду од 1812. до 1818. године. Боалдје је такође у априлу 1820. године приредио париску премијеру и адаптацију једне од опера које је писао за Санкт Петербург, Преврнуте кочије према комедији Еманулеа Дипатија.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.

Уредница Сања Куњадић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом