Антологија српске музике
Остварења Марка Тајчевића: Српске игре, Сонатина, Варијације на тему у це молу, Пет прелудијума, Седам балканских игара у аранжману за трио и Дивертименто ин Ре
Рођен у Осијеку 1900. године, Марко Тајчевић је студије започео у Загребу, а потом их наставио у Прагу и Бечу. Након повратка у Загреб радио је као професор у Женској грађанској школи, Учитељској школи и Реалној гимназији, као и у Музичкој школи „Лисински", чији је био један од оснивача. Године 1940. долази у Београд, где ради најпре као професор Средње музичке школе при Музичкој академији, а потом у периоду од 1945. до 1966. као професор композиције и теоријских предмета на Музичкој академији.
Тајчевићев музички језик, указује Властимир Перичић у студији Музички ствараоци у Србији, заснован на неисцрпној инспирацији народним музичким стваралаштвом, вешто је транспонован у звучни простор уметничке музике. Истанчаним осећајем за стилизацију фолклорног материјала, остварује класично уравнотежен музички израз умерено савременог хармонског језика и тонално-модалних структура. Чак и у делима у којима присуство традиционалне музике није транспарентно, Тајчевић стилизовањем мелодија и употребом модално обојених хармонија остварује звучну атмосферу Балкана, док се у појединим, претежно вокалним композицијама уочава наклоност ка руској уметничкој музици.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари