Нова дискографија – „Бетовенов свет” Рајнхарда Гебела

Серија Бетовенов свет која је започета прошле године, поводом обележавања годишњице композиторовог рођења, настављена је и ове године, издањем на којем се, поред дела овог аутора, налазе и концертантна остварења Антона Враницког, Антоњина Рејхе и Јана Воришека. Свих пет до сада објављених албума из ове серије конципирани су тако да се осветли пре свега музички свет који је окруживао великог композитора, и то кроз остварења његових савременика, од којих су поједини данас готово заборављени. На неким издањима, налази се тек по једна краћа Бетовенова композиција, док је тежиште на радовима композитора који својом структуром, стилом и оркестрацијом показују да Бетовен није био усамљени, изоловани музички геније, већ аутор "свог доба", чија је музика у великој мери била у дијалогу са достигнућима његових колега и пријатеља. На албуму који представљамо у вечерашњој емисији, идејни творац ове серије, диригент Рајнхард Гебел одабрао је дела концертантног жанра настала између 1792. и 1825. године, од којих су нека први пут дискографски забележена. Хронолошки најстарије дело је фрагмент става Бетовеновог Виолинског концерта у Це дуру, који је настао почетком девете деценије 18. века у Бону, а од којег је сачувано само 258 тактова. Гебел у програмској књижици сугерише да је, као и Концерт у Де дуру опус 61, и овај ранији рад у истом жанру можда био инспирисан виртуозношћу виолинисте Франца Клемента када је "вундеркинд" наступао у Бону. Кроз детаљну анализу биографских података ових уметника и архивских материјала који се данас чувају у Бечу, он закључује да Бетовен свакако не би пропустио прилику да напише дело за младог извођача који се управо вратио са изузетно успешне турнеје по Лондону и Амстердаму и који је по повратку у Беч са собом могао понети паритуру која би композиторово име учинила познатим у најугледнијим музичким круговима. Након што су 1870. године пронађени само фрагменти паритуре, учињено је неколико покушаја да се Бетовенов Концерт за виолину у Це дуру доврши. У овој емисији ћете чути верзију коју је начинио Јозеф Хелмесбергер.

Још једно дело које се налази на албуму је Концерт за две виоле у Це дуру Антона Враницког. У програмској књижици, Рајнхард Гебел посебну пажњу посвећује односу Бетовена и Враницког и њиховог заједничког мецене, грофа Лобковица. Поред повремених сарадњи, између два уметника је често постојао и ривалитет, поготово у кризним временима Наполеонових освајања, када су извори финансирања уметника ретки и скромни. Једно од дела које је Враницки посветио грофу је и поменути Концерт за две виоле у Це дуру који изводе виолисти Нилс Менкемајер и Тереза Швам.

На албуму се налази и премијерни снимак Сола за хорну у Ге дуру Антоњина Рејхе, Бетовеновог пријатеља још из "бонских дана" који је написао дело у форми ронда и без превеликих амбиција у смислу комплексности разраде материјала. Издање заокружује Велики концертантни рондо за клавир, виолину, виолончело и оркестар опус 25 Јана Воришека. Овај уметник чешког порекла, доселио се у Беч 1813. године, покушавајући да нађе своје место у сенци тада изузетно популарног Бетовена. Био је један од ретких уметника млађе генерације који се окушао у жанру троструког концерта - компонујући величанствен рондо 1820. године, али је дело објављено тек након смрти аутора 1825. не успевиши ни близу да достигне славу Бетовеновог остварења.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић