Имагинарни пејзажи

Стефано Пилија је италијански гитариста и композитор базиран у Болоњи, који се занима за волуминозност звука, однос звука са простором, као и за питање сећања и суспензије времена. Све ове теме су присутне и на албуму који вечерас слушате, а који би се са латинског могао превести као „Окрећемо се у ноћи и бивамо ухваћени у пламен”. Шест композиција са овог остварења су подељене у два триптиха, а њихови називи су Пад, In Girum Imus Nocte и Сирена, односно Успон, Et Consumimur Igni и Мелузина. Симетрија и кореспонденција није примента само на нивоу назива, већ и на нивоу хармонских, мeлодијских и наративних карактеристика. Овакве повезаности су већ сугерисане и самим насловом албума који је у ствари палиндром на латинском језику, за који се сматра да му је аутор Вергилије. Касније je ова синтагма нашла своју примену и у роману Име руже Умберта Ека, односно, као наслов последњег филма француског ситуационисте Гија Дебора. На концептуалној равни, Стефано Пилија, испреда симболични и езотерични наратив, тумачећи ове речи, уз позивање на референце из Дантеове Божанствене комедије и на Девету књигу Хомерове Одисеје.

Уз помоћ ових симетрија и замишљеног наратива одвија се апстрактно, електроакустичко преплитање деоница, у којима се призива са једне стране, онострано, драмско и симфонијско, а са друге сингуларност импровизоване музике и њен сведени лиризам. У последњој нумери Мелузина Пилији се, тако, придружују експериментални музичари Родриго Д'Еразмо на виолини и Дејвид Грабс на клавиру како би створили заједничке интервенције у звуку и простору, које одударају од остатка албума, на којем је компјутерско процесовање звука много пристуније и радикалније.

Уредница Ксенија Стевановић