Наташа Јовановић Ајзенхамер: Веберово схватање ислама као религије ратничког ethos-а и есхатологије

Наташа Јовановић Ајзенхамер у тексту настоји да прикаже реконструкцију недовршених, али како сама истиче, ипак релативно конзистентних ставова које је Макс Вебер изнео о исламу у различитим списима. Ауторка расветљава неколико нивоа анализе: класни, политички, правни и есхатолошки. Она у свом раду даје критички осврт на овакво виђење ислама и нуди смернице за уочавање инхерентно оријенталистичких редукционизама у делима Макса Вебера. Издвајање стереотипа о исламу као о a priori религији центрираној око питања рата омогућава препознавање појединих хеуристички плодних сегмента Веберовог аутентично социолошког тумачења друштвене историје настанка ислама, те њеног утицаја на обликовање новог монотеизма. Указујући на недостатак основа за развој капитализма, рационалног правног система и политичке бирократије, Вебер изводи закључак о исламу као о религији која не припада корпусу религија спасења (како он назива религијске системе чије су догматика и праксеологија прожете процесом рационализације). Јовановић Ајзенхамер наводи да немачки социолог није довршио своју студију о исламу, те о његовим закључцима можемо говорити само у пробабилистичком кључу, уз ограду да не можемо знати шта би био Веберов коначан суд о најмлађем монотеизму у светлу проучавања нивоа који је процес рационализације достигао у конкретном верском, аксиолошком, обредном, митолошком, есхатолошком и естетичком смислу.

Текст чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.