Антологија српске музике

Рођен 31. августа 1908. године у Београду, Милан Ристић је студије музике започео у Паризу, наставио их у Музичкој школи у Београду у класама Милоја Милојевића и Јосипа Славенског, а завршио их је на Конзерваторијуму у Прагу, у класи Алоиса Хабе. Уз Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића и Станојла Рајичића, Ристић припада групи композитора Прашке школе, који су студије похађали тридесетих година XX века у престоници тадашње Чехословачке, а након другог светског рата имали важне улоге у уметничком животу Србије.

Ристићева дела настајала су у оквиру три стваралачке фазе различитих стилских тенденција: од експресионизма који је обележио његова прва дела, преко друге фазе која кореспондира са послератним периодом, а у којој Ристић проналази нов пут пишући композиције са литерарном подлогом, са програмским садржајем или се ослањајући на материјал преузет из традиционалне музике. Последњу стваралачку фазу, која је уследила након што је завршио рад на Другој симфонији 1952. године, одликује Ристићев велики стваралачки успон који га сврстава у најистакнутије симфоничаре тадашње српске модерне музике.

Из композиторове радне биографије издвајамо да је велики део његове активности био везан за Радио Београд. Наиме, од 1945. Ристић је радио као заменик главног уредника музичког сектора, а 1963. је постао музички саветник дирекције Радио-телевизије Београд. Поред тога, 1961. је изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности, док је у периоду од 1960. до 1962. године био и председник Удружења композитора Србије.

Уредница Ирина Максимовић Шашић