Мајстори барока

Рођен, 1639. године, Мелани је потицао из породице музичара пореклом из Пистоје. Од његове старије браће, Ато је био познати кастрат и касније дипломата при француском двору, док је Јакопо био цењен по својим комичним операма. Како им је отац био звонар при катедрали у Пистоји и Алесандро Мелани је започео своје музичко образовање и каријеру при овој црквеној институцији где је певао у хору између 1650. и 1660. године. Потом је постао капелмајстор у катедрали у Орвијету, затим и при Дуому у Ферари, а на крају и у свом родном месту у јуну 1667. године. Но, неколико дана касније заједно са браћом одлази у Рим на устоличење њиховог суграђанина Ђулија Роспиљозија као папе Клемента IX. Захваљујући заштити новог понтифа, Алесандро Мелани је 16. октобра те исте 1667. године постављен за капелмајстора римске базилике Санта Марија Мађоре на којој ће остати наредних пет годинa, а потом ће прећи у цркву Сан Луиђи деи Франчези где ће службовати до смрти 1703. године. 

Но, Алесандро Мелани није никада у ствари у потпуности напустио базилику Санта Марија Мађоре, оставши везан за раскошну капелу Боргезе у овој великој богомољи. Наиме, у приватној капели једне од најмоћнијих римских патрицијских породица деловао је ансамбл под директном контролом Боргезеових, који је имао свог оргуљаша, певаче и капелмајсторе и чија је обавеза била да музицира сваке недеље, за сваки празник посвећен Богородици, уз извођење химне Салве Регина, која је писана специјално за те прилике. Из штурих података који су остали сазнајемо да су за ову капелу писали највиђенији римски композитори попут Луиђија Росија, Орација Беневолија, Бернарда Пасквинија и почетком XVIII века Франческа Гаспаринија. Сам Алесандро Мелани је завештао базилици Санта Марија Мађоре педесет четири композиције које је написао за капелу Боргезе и које се још увек чувају у архивима ове богомоље. 

Мелани је сматран једним од најважнијих композитора духовне музике у Риму у другој половини XVII века, иако је данас његово стваралаштво на овом пољу готово непознато. Објавио је неколико миса, четири збирке мотета и духовних концерата, а такође написао је око десет ораторијума. Окушао се и у пољу опере која се пре свега изводила у Болоњи и Фиренци, а такође компоновао је и тридесет четири кантате, велики број арија и канцонета, као и неколико инструменталних соната.

Уредница Ксенија Стевановић