Антологија српске музике

Уз Аксентија Максимовића, Миту Топаловића и Исидора Бајића, Јован Пачу се убраја у важне војвођанске композиторе који су дали импулс развоју музичке културе у Србији крајем XIX и почетком XX века. Рођен 17. марта 1847. године у Александрову код Суботице, у породици угледног трговца, Пачу се школовао у Српској народној школи у родном месту, потом у Суботици до 1864. године када образовање наставља у Братислави. Како истичу извори, Пачу се још у време боравка у Суботици истакао као надарени пијаниста који је као шеснаестогодишњак, 1863, наступао јавно, а затим је бележио веома успешне концерте у Новом Саду, Бечу, Пешти, Осијеку, Кикинди, Београду, Панчеву и Вршцу. Био је први српски пијаниста који је одржао концерт у Кијеву 1885. године.

Паралелно са студијама медицине у Пешти, које је наставио у Прагу, Пачу је похађао и часове компоновања код Беджиха Сметане. Он припада кругу композитора „углађеног салонског стила и бљештавог виртуозитета”, како га описује Стана Ђурић-Клајн. На концертима је, како истичу извори, углавном свирао дела српских аутора, својих савременика, као и ауторске композиције које је писао у романтичарском духу, али и аранжмане народних мелодија који су уживали велику популарност публике. Томе у прилог сведочи и композиција Бранково коло, коју ћемо, између осталих, слушати у емисији, а коју је Пачу писао поводом преноса посмртних остатака Бранка Радичевића из Беча у Стражилово 1883. године. Иако је био под Сметаниним утицајем, Пачу је временом постао следбеник Корнелија Станковића и први композитор у историји српске музике који је компоновао рапсодије.

По речима Стане Ђурић-Клајн Пачуове композиције „носе изразити печат духовне климе крајем XIX и почетком XX века, а по својој тематици израсле су из политичких околности, као и из сентиментално-салонске грађанске лирике”. Поред композиторског и пијанистичког ангажмана, Јован Пачу је био и угледан лекар, а бавио се и музичком публицистиком сарађујући у часописима и дневним листовима попут Матице, Данице и Јавора. Био је члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије и Књижевног одељења Матице Српске.

Уредница Ирина Максимовић Шашић