Музеј звука – Миса „Пријатељ Бодешон” Жоскена де Преа

Иако је Жоскен де Пре био један од најпознатијих композитора како свог доба, тако и у вековима који су уследили, проблем атрибуције композиција се појављује код овог аутора, можда и у већој мери него код неких његових мање познатих колега. Наиме, због угледа који је уживао, приписивана су му многа успешна дела других композитора, а иако је још током његовог живота издавач Петручи објавио три збирке Жоскенових миса, данашњи истраживачи са извесном резервом посматрају нека од ових остварења. Миса коју ћете слушати у вечерашњој емисији објављена је у Liber Secundus-у, односно другој Петручијевој мисној збирци 1505. године. Оно у чему се сви истраживачи слажу јесте да је миса Пријатељ Бодешон свакако једно од најстаријих композиторових дела у овом жанру које је до данас сачувано. Ово је кантус-фирмус миса, компонована у јонском Це модусу и заснована на једноставном ритмичком моделу, који је у својој оригиналној верзији световне песме био праћен прилично непристојним текстом. Поменути модел се појављује само у тенорској деоници мисе и остаје мање-више непромењен током читавог мисног циклуса, задржавајући јасноћу текстура и хармоније, што у многоме подсећа на позна Дифајева дела. На овим карактеристкама се занива аргумент о директном утицају који је бургундска школа 50-их и 60-их година 15. века извршила на стваралаштво Жоскена де Преа. Ипак, могуће је да је избор овако једноставног, сведеног узора и тежња ка прозрачној текстури био мање покушај младог мајстора да имитира велике узоре, а више естетска одлука већ формираног уметника који је суверено владао композиционим умећем.

Оно што остаје највећа непознаница јесте сам избор цитата који је Жоскен де Пре искористио у овом делу, будући да се ова мелодија, за разлику од такође световне и веома популарне теме L'homme armé (Наоружани човек), не појављује ни у једном другом мисном циклусу. Штавише, ову мелодију је тешко наћи у било коjeм другом музичком извору, а за сада је идентификован само један њен цитат у тенорској деоници кводлибета сачуваног у Дижонском шансонијеру. Сам назив песме се помиње у поеми која је штампана 1501. године и у којој се описују забаве на француском двору у време краља Шарла VI и његовог брата Луја, Војводе од Орлеана крајем 14.века. Зашто је Жоскен де Пре искористио ову мелодију скоро сто година касније и шта је она њему значила, остаје мистерија.

Поред ове мисе, у емисији ћете са албума објављеног 1995. године слушати и Магнификат, као и Кредо De tous biens plaine (Моја господарица поседује све врлине) у интерпретацији ансамбла Аламире. Де Преов Магнификат је сачуван само у фрагментима и то у рукопису из Сеговије, а као и миса, настао је у ранијој стваралачкој фази композитора. Кредо је заснован на популарној шансони и објављен је у Петручијевим збиркама, а посебно је упечатљив по дисонантним сазвучјима, насталим као последица коришћења два модуса за два кантус фирмуса која у делу композитор користи - поред теме шансоне, наиме, он уводи и цитат из Креда I, додатно усложњавајући мелодијско ткање у овом комплексном делу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић