Уметност интерпретације – Матијас Герне и Јан Лишецки

Значајан Бетовенов јубилеј који је прошле године обележен у целом свету, био је повод за бројна дискографска издања, а једно од успешнијих било је оно на којем су први пут заједно наступили немачки баритон Матијас Герне и млади канадски пијаниста Јан Лишецки. Матијас Герне данас ужива репутацију једног од водећих светских баритона и великог стручњака за лид. Са својом тамном бојом гласа, савршеном дикцијом и дивним легатом, Герне успева да оживи готово сваку песму, а посебно је посвећен делима немачког репертоара. Његово искуство показало му је да је за успешну интерпретацију лида неопходна блиска сарадња и разумевање оба извођача. Стога је током читаве каријере пажљиво бирао пијанисте са којима је сарађивао - у последњих двадесет пет година, њега су пратили изузетни уметници као што су Владимир Ашкенази, Алфред Брендл, Елизабета Леонска или Леиф Ове Андснес, да поменемо само неке од њих. Сада се први пут осмелио да се упусти у сарадњу са много млађим, али изванредно талетнованим Јаном Лишецким, који је такође уметник који објављује за издавачку кућу Дојче грамофон.

Из Бетовеновог каталога соло песама у којем се налази око деведесет радова, Герне и Лишецки су изабрали неке од мало познатих, раних радова, спајајући их са правим малим ремек-делима као што је изузетна песма Аделаида из 1796, уз две верзије композиција Нади и познату Удаљеној драгој, између којих се налази још двадесетак песама бечког композитора. Иако су многе од њих данас потпуно непознате, ови уметници у њима проналазе право богатство и интерпретативни изазов. Спајајући вокално искуство Гернеа и импресивну технику и музикалност Лишецког, ове мелодије добијају интерпретацију која је узбудљива и изражајна, те осветљава сегмент Бетовеновог стваралаштва који је дуго остајао у сенци монументалних симфонија, инструметналних композиција и гудачких квартета.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић