Нова дискографија – Духовна дела Антона Брукнера

Ово издање ће свакако имати посебно место у дискографском опусу Краљевог колеџа из Кембриџа, јер је у питању последњи албум који је ансамбл остварио са Стивеном Клиберијем, пред његову смрт у новембру 2019. године. Чак тридесет седам година се овај оргуљаш и диригент налазио на месту музичког директора хора, осавремењујући његов репертоар и премијерно изводећи поруџбине дела бројних савремених аутора, попут Томаса Адеса, Џона Тавенера и других. Последњи забележени опус са својим ансамблом, међутим, Клибери је посвети музици "модерног Палестрине", како је Брукнера у студији о духовној музици аустријског аутора назвао председник Међународног Брукнеровог друштва, Макс Ауер. Многи Брукнерови савременици пре свега су ценили девет симфонија овог познормантичарског аутора, сматрајући његова духовна, вокална и вокално-инструментална дела превише уроњеним у прошлост, исувише прожета пијететом и нескривеном посвећеношћу католичкој вери. Његова искрена побожност и посвећеност цркви, кореспондирала је са духовним "цецилијанским покретом" у Немачкој, који се формирао током друге половине 19. века, као реакција на својеврсну либерализацију строгих црквених правила током периода просветитељства, са жељом да се врате достојанство и углед црквеним службама, пре свега подражавањем старих узора - грегоријанског корала и строгог полифоног стила Палестрине. Иако је Брункер имао симпатије за овај покрет, његова дела показују да је постојао унутрашњи сукоб између савременог, прогресивног хармонског језика и цецилијанске тежње да се оживи давно прошли стил. Тако се у његовим мотетима појављују дисонанце, смеле хармонске везе, чак и алузије на Вагнеровог Парсифала, које спаја са некада пречишћеном, "грегоријанском" интонацијом.

Окосницу албума чини Брукнерова Миса у е молу. Оно што овај снимак издваја у односу на друге јесте Клиберијева одлука да уместо сопрана и алтова користи дечје гласове, чији звонки тонови долазе посебно до изражаја у почетном, а капела ставу Кирије. Ова верзија такође има и нешто брже постављена темпа, али која упркос томе остављају довољно простора за фино обликовање фраза, као и размену између вокалног и инструменталног парта који овде чине дрвени и лимени дувачи ансамбла Академија Свети Мартин у пољима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић